Без нових знања и вештина нема ни будућности на тржишту

Глобал Институт процењује да до 2030. године око 375.000 радника, односно 14 одсто радне снаге у свету, треба да промени категорију занимања како би се прилагодило променљивом тржишту рада.

Наиме, сматра се да ће радници морати да усвоје нова знања и вештине јер ће се њихова радна места развијати упоредо са све способнијим машинама. Ако ће аутоматизација обликовати будућност рада, целоживотно учење одређиваће будућност радника, нарочито због чињенице да се продужава животни век људи.

Већ сада док технолошке иновације трансформишу привреду, радници широм света чине све што је потребно да би добили прилику за напредовањем, па тако прелазе границе, мењају радна места или отварају фирме. Глобал Институт наводи да ће због нетипичног запослења које следи, радници морати радити и по неколико послова истовремено. У прилог тога наводе да већ сада просечно способан радник у САД има укупно 11 радних места током животног века, док многи раде више послова истовремено.

У Србији се већ година прича о флескибилном радном времену, о повећању броја запослених на одређено радно време с једне и смањењу процента оних који заснивају радни однос на неодређено време. Такође, често се помиње да више нема, или неће бити, сигурног радног места нити ранијег уверења да се пензија дочекује у фирми у којој  се први пут запосли. Већ сада, по подацима Еуростата, више од 200.000 српских запослених радника ради по два и више послова у исто време, јер једино тако могу да задовоље све своје и потребе своје породице. Такође, све је више агенција за запошљавање преко којих раде “радници на лизинг”, чији правни статус још увек није решен и који замењују стално запослене за мање плате.

Руководилац Сектора за опште, правне и послове људских ресурса Уније послодаваца Србије (УПС) Светлана Будимчевић објашњава за “Дневник” да ће, без обзира на видне технолошке промене и понекад сурову реалност, будућност човечанства бити онаква каквом је ми направимо.

Зато је неспорно да је основна потреба савременог друштва образована популација. Образовање непроцењиво доприноси личном развоју појединца, укорењивању друштвених и грађевинских вредности као што су једнакост, толеранција, солидарност, али и омогућава спреман улазак, опстанак и напредовање у свету рада, каже Светлана Будимчевић.

Такође, додаје наша саговорница, добро образована и компетентна радна снага има велики утицај на развој конкурентности привреде: омогућава развој производа и услуга високе додатне вредности, чиме стимулише домаће и стране инвестиције.

Све то су разлози који указују на потребу стицања нових, релевантних знања, вештина, компетенција , способности од стране наших радника, које су још неопходније у условима глобализације, закључује Будимчевић.

Наша саговорница указује да је један од приоритетних циљева Уније послодаваца Србије реформа система образовања у Србији у складу са потребама привреде, а тога нема без модерног и флексибилног система образовања прилагођеног захтевима друштвено-економског развоја, обезбеђивања подршке примени концепта доживотног учења и омогућавања лакше покретљивости радне снаге.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије, у оквиру процеса развоја интегрисаног Националног система квалификација, већ ради на припреми усаглашавања обука из области образовања у складу са потребама тржишта рада.

Став УПС је да имати високо квалитетан кадар подразумева поклањање посебне пажње свим нивоима образовања: од основног до академског и таквог да радници схвте да им стицање нових знања, целоживотно учење и лакша покретљивост радне снаге омогућава да и сами постану оно што данашњем послодавцу треба.

То су кључни услови за одржив развој привреде, а самим тим и хармонични развој државе уопште. Ипак, за успех ових реформи којима морамо приступити да би задржали корак са светом, није довољно само доношење закона, већ се мора радити на промени свести и навика, а исте ће успети само ако буду спровођене заједничким снагама свих заинтересованих снага: партнерством између послодаваца, запослених, њихових организација, институција надлежних за образовање, научних институција у одговарајућим областима... Овакве везе су неопходне како би образовање пратило захтеве послодаваца за релеватним стручним компетенцијама у складу са степеном технолошког развоја индустрије. Ово партнерство треба да игра важну улогу у помоћи младим људима код преласка из образовног процеса у рад, али и у процесу образовања одраслих, оцењује Светлана Будимчевић.

Аутоматизација се не може, нити треба, зауставити и сасвим је извесно да ће се она  наредних година убрзано развијати, па самим тим и тражити од радника да је “прате”, па ће они који то не могу остати без посла. Наша саговорница сматра да је потребно доста напора да српски радници, али и они који ће то тек бити, то схвате и промене стечене навике.

Сигурно је потребно доста напора да наши радници схвате и промене навике и усвоје нова знања и вештине, као и да схвате вредност целоживотног учења, али морају већ сада знати да је то једини начин да у време глобализације и технолошког напретка опстану на тржишту рада. Дакако, радници то не могу сами и све се мора одвијати убрзано кроз кампање подизања свести, обезбеђивања више средстава за образовне програме, стварање здраве конкурентности у образовном систему кроз укључивање приватних образовних установа у систем образовања, бржи систем акредитације и обуке у области образовања одраслих, уз вођење рачуна о одговарајућем систему квалитета. Потребно је и веће укључивање послодаваца у креирање програма едукације, сталну обуку наставника и већу спрегу између ученика/студената, наставника и послодаваца, закључује Светлана Будимчевић.

Љубинка Малешевић