Arsić: Rat u Ukrajini imaće negativan uticaj na privredu

Kako je rekao, doći će do rasta fiskalnog deficita koji je planiran na tri posto, što bi se dogodilo i bez krize u Ukrajini jer su najavljena neka trošenja koja nisu planirana budžetom.



Rat u Ukrajini Srbiji donosi smanjenje prihoda od akciza, manji rast BDP-a, i manje prihoda, rekao je Arsić.



Dodao je da će Srbija morati da pomogne javnim preduzećima iz sektora energetike kako bi gubici zbog ograničenih cena bili pokriveni a zatim će se odloženo to svaliti na poreske obveznike.



Arsić ocenjuje da je verovatan pad iznosa stranih direktnih investicija, a kao potencijalnu kompenzaciju vidi šansu da se neke investicije planirane za Rusiju prenesu u Srbiju.



Arsić je ocenio da privreda Srbije u krizu zbog rata u Ukrajini ulazi sa nešto slabijim karakteristikama nego u kovid krizu.



Ocenio je da je prostor za dodatne stimulanse smanjen, jer je javni dug visok a inflacija visoka.



Rat će negativno uticati i na izvoz Srbije u Rusiju i Ukrajinu koji je vredan milijardu evra, a posebno na 850 miliona vredan izvoz u Rusiju.



Do negativnog uticaja će doći i zbog usporavanja evropske privrede zbog efekata sankcija uvedenih Rusiji.



Srbija bi korist mogla da ima od svetskog rasta cena poljprivrednih proizvoda - proizvođači će profitirati ali će skok cena imati negativan efekat na domaćeg potrošača.



Kako je ocenio, u 2021. godini imali smo snažan oparavak privrede koji je premašio nivo od pre kovid krize, ali i inflaciju među najvišima u Evropi.



Specifičnosti Srbije bile su povećanje spoljnog deficita kao i velike strane direktne investicije u kojima smo prednjačili u odnosu na ostale zemlje.



Ocenio je da je do usporavanja privredne aktivnosti došlo krajem prošle godine, te da je pojačano u januaru, što se vidi kroz pad industrijske proizvodnje, probleme u energetskom sektoru gde je došlo do rasta uvoza električne energije i gasa.



Dodao je da se nastavilo sa ekspanzivnom ekonomskom politikom, i naveo da je u januaru ostvaren deficit u konsolidovanom bilansu, što je parametar koji je obično u suficitu, a na šta su verovatno uticali izbori.



Arsić je potvrdio da je sa rastom BDP od 7,4 posto u 2021. godini Srbija bila među najboljima u Evropi, te da spada u zemlje koje su se najbrže oporavile od kovid krize.



On je ocenio da je malo učešća domaćih privatnih investicija što govori da za njih nisu najbolji uslovi i da ih treba promeniti.



Kao značajne januarske parametre on je izdvojio pad industrijske proizvodnje od 2,6 posto, manje proizvedene struje za 20 posto, odnosno za jedan posto manji rezultat prerađivačke industriju.



Arsić je ocenio da je sa prošle godine ostvarenom stopom nezaposlenosti ispod 10 posto Srbija ostvarila poboljšanja ali je rezultat i dalje slabiji u odnosu na period pre kovid krize.



Dodao je i da je sa stopom zaposlenosti od 50 posto ostvareno poboljšanje, a posebno je značajno što je ona uglavnom ostvarena u privatnom sektoru.



Istakao je ostvareni rast realne zarade od 5,4 posto bolji nego u susednim zemljama, i naveo da se on dogogodio zahvaljujući privatnom sektoru.



Ocenio je da je deficit dostigao visok nivo zbog uvoza energenata, dok je suficit rastao u izvozu usluga i znatno većim doznakama iz inostranstva.



On je istakao da je spoljnotrgovinska razmena vrednovana u evrima imala veliki rast, dok je u fizičkom obimu rast bio manji, i to objasnio inflacijom kao posledicom štampanja evra i dolara.



Dodao je da o relativno brzom obnavljanju tokova kapitala u prošloj godini svedoče i uvećanje stranih direktnih investicija koje su dostigle 3,6 milijardi evra, ali je upozorio i da je spoljni dug do septembra povećan za 4,5 milijarde evra.



Navodeći da nam je spoljni dug dosegao 35,3 milijarde evra, dok je sa stranim kapitalom to i 77 milijardi, on je ocenio da je Srbija vrlo zavisna od stranog kapitala.



Kao faktore snažnog rasta inflacije on je naveo pre svega posledice sa stranog tržišta, a zatim delimično ekspanzivna fiskalnu i monetarnu politika.



Kako je primetio, inflacija se može smatrati i drugom stranom brzog privrednog oporavka.



Zamrzavanje cena energenata i fiksni kurs evra naveo je kao faktore koji značajno smanjuje inflaciju.



Ocenio je da zbog zamrzavanja cene u Srbiji imamo prigušenu inflaciju.



Arsić očekuje da će rat u Ukrajini dodatno uticati na rast cena pogotovo jer sa tih prostora stižu primarni proizvodi koji se koriste kao inputi u proizvodnji.



Izneo je procenu da će fiskalni deficit i javni dug u 2022. godini biti veći od projektovanog zbog efekata situacije u Ukrajini, problema u energetskom sektoru i predizbornih trošenja.



Uz ocenu da Srbija ima problem sa efikasnošću javnih investicija a ne sa njihovim obimom, Arsić je predložio da se odustane od rasipanja budžetskog novca, neki projekti odlože, kako bi se sačuvala rezerva za intervencije.



Arsić je istakao da se vlast u Srbiji ne može kriviti zbog svetskih cena energenata, i dodao da je odgovorna za loše upravljanje EPS-om, i kašnjenja u izgradnji dodatnog skladišta gasa.



On je ocenio da NBS interveniše kao da je Srbija prešla na režim fiksnog kursa evra, i upozorio da je povećanja referentne kamatne stope još uvek nema iako su to neke zemlje u Evropi uradile.



Istakao je da je vrlo visoka tražnja za kreditima rezultat realno negativnih kamatnih stopa, te da smo zemlja jeftinih i dinarskih i kredita u evrima, koje se isplati uzimati ako nisu dugoročniji.