Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Арсић: Рат у Украјини имаће негативан утицај на привреду

22.03.2022. 14:11 14:12
Пише:

БЕОГРАД: Рат у Украјини имаће велики негативан утицај на привреду Србије у овој години, стопа раста БДП-а биће мања од 4,5 посто а инфлација ће дуже расти, рекао је данас професор Економског факултета Милојко Арсић на представљању Кварталног монитора.

Како је рекао, доћи ће до раста фискалног дефицита који је планиран на три посто, што би се догодило и без кризе у Украјини јер су најављена нека трошења која нису планирана буџетом.



Рат у Украјини Србији доноси смањење прихода од акциза, мањи раст БДП-а, и мање прихода, рекао је Арсић.



Додао је да ће Србија морати да помогне јавним предузећима из сектора енергетике како би губици због ограничених цена били покривени а затим ће се одложено то свалити на пореске обвезнике.



Арсић оцењује да је вероватан пад износа страних директних инвестиција, а као потенцијалну компензацију види шансу да се неке инвестиције планиране за Русију пренесу у Србију.



Арсић је оценио да привреда Србије у кризу због рата у Украјини улази са нешто слабијим карактеристикама него у ковид кризу.



Оценио је да је простор за додатне стимулансе смањен, јер је јавни дуг висок а инфлација висока.



Рат ће негативно утицати и на извоз Србије у Русију и Украјину који је вредан милијарду евра, а посебно на 850 милиона вредан извоз у Русију.



До негативног утицаја ће доћи и због успоравања европске привреде због ефеката санкција уведених Русији.



Србија би корист могла да има од светског раста цена пољпривредних производа - произвођачи ће профитирати али ће скок цена имати негативан ефекат на домаћег потрошача.



Како је оценио, у 2021. години имали смо снажан опаравак привреде који је премашио ниво од пре ковид кризе, али и инфлацију међу највишима у Европи.



Специфичности Србије биле су повећање спољног дефицита као и велике стране директне инвестиције у којима смо предњачили у односу на остале земље.



Оценио је да је до успоравања привредне активности дошло крајем прошле године, те да је појачано у јануару, што се види кроз пад индустријске производње, проблеме у енергетском сектору где је дошло до раста увоза електричне енергије и гаса.



Додао је да се наставило са експанзивном економском политиком, и навео да је у јануару остварен дефицит у консолидованом билансу, што је параметар који је обично у суфициту, а на шта су вероватно утицали избори.



Арсић је потврдио да је са растом БДП од 7,4 посто у 2021. години Србија била међу најбољима у Европи, те да спада у земље које су се најбрже опоравиле од ковид кризе.



Он је оценио да је мало учешћа домаћих приватних инвестиција што говори да за њих нису најбољи услови и да их треба променити.



Као значајне јануарске параметре он је издвојио пад индустријске производње од 2,6 посто, мање произведене струје за 20 посто, односно за један посто мањи резултат прерађивачке индустрију.



Арсић је оценио да је са прошле године оствареном стопом незапослености испод 10 посто Србија остварила побољшања али је резултат и даље слабији у односу на период пре ковид кризе.



Додао је и да је са стопом запослености од 50 посто остварено побољшање, а посебно је значајно што је она углавном остварена у приватном сектору.



Истакао је остварени раст реалне зараде од 5,4 посто бољи него у суседним земљама, и навео да се он догогодио захваљујући приватном сектору.



Оценио је да је дефицит достигао висок ниво због увоза енергената, док је суфицит растао у извозу услуга и знатно већим дознакама из иностранства.



Он је истакао да је спољнотрговинска размена вреднована у еврима имала велики раст, док је у физичком обиму раст био мањи, и то објаснио инфлацијом као последицом штампања евра и долара.



Додао је да о релативно брзом обнављању токова капитала у прошлој години сведоче и увећање страних директних инвестиција које су достигле 3,6 милијарди евра, али је упозорио и да је спољни дуг до септембра повећан за 4,5 милијарде евра.



Наводећи да нам је спољни дуг досегао 35,3 милијарде евра, док је са страним капиталом то и 77 милијарди, он је оценио да је Србија врло зависна од страног капитала.



Као факторе снажног раста инфлације он је навео пре свега последице са страног тржишта, а затим делимично експанзивна фискалну и монетарну политика.



Како је приметио, инфлација се може сматрати и другом страном брзог привредног опоравка.



Замрзавање цена енергената и фиксни курс евра навео је као факторе који значајно смањује инфлацију.



Оценио је да због замрзавања цене у Србији имамо пригушену инфлацију.



Арсић очекује да ће рат у Украјини додатно утицати на раст цена поготово јер са тих простора стижу примарни производи који се користе као инпути у производњи.



Изнео је процену да ће фискални дефицит и јавни дуг у 2022. години бити већи од пројектованог због ефеката ситуације у Украјини, проблема у енергетском сектору и предизборних трошења.



Уз оцену да Србија има проблем са ефикасношћу јавних инвестиција а не са њиховим обимом, Арсић је предложио да се одустане од расипања буџетског новца, неки пројекти одложе, како би се сачувала резерва за интервенције.



Арсић је истакао да се власт у Србији не може кривити због светских цена енергената, и додао да је одговорна за лоше управљање ЕПС-ом, и кашњења у изградњи додатног складишта гаса.



Он је оценио да НБС интервенише као да је Србија прешла на режим фиксног курса евра, и упозорио да је повећања референтне каматне стопе још увек нема иако су то неке земље у Европи урадиле.



Истакао је да је врло висока тражња за кредитима резултат реално негативних каматних стопа, те да смо земља јефтиних и динарских и кредита у еврима, које се исплати узимати ако нису дугорочнији.

Пише:
Пошаљите коментар