ARANŽMAN SRBIJE SA MMF Sada je aranžman iz predostrožnosti jednu reviziju ranije

Pozitivna ocena Odbora izvršnih direktora MMF-a o ostvarenim rezultatima omogućuje povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra (316,53 miliona specijalnih prava vučenja).

S obzirom na akumuliranje znatnog iznosa rezervi, kreiranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, aranžman će se u preostalom periodu tretirati kao aranžman iz predostrožnosti (to jest bez namere da se sredstva koriste osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje), što je jednu reviziju ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja aranžmana, saopštila je NBS.

Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je Srbiji 19. decembra 2022. stendbaj aranžman u iznosu od oko 2,4 milijarde evra (1,89 milijardi specijalnih prava vučenja, odnosno 290 odsto kvote naše zemlje u MMF-u), u trajanju od 24 meseca.

"Činjenica da je odluka i ovog puta doneta bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je moguće samo ako se proceni da zemlja ima dobre ekonomske politike, a time i dobre makroekonomske rezultate, dodatna je potvrda da je Srbija na odličnom putu rasta", istakla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Odbor direktora MMF zaključuje da makroekonomski rezultati Srbije u okviru dogovorenog programa ostaju jaki, uz oporavak rasta, tekuću dezinflaciju, smanjenje deficita tekućeg računa i rekordno visoke devizne rezerve.

MMF: Uspešno završeno drugo razmatranje rezultata ekonomskog programa Srbije

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo je danas odluku o uspešnom završetku drugog razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan stendbaj aranžmanom, objavila je danas Narodna banka Srbije.

MMF je naveo da su odlični rezultati omogućili da se stendbaj aranžman tretira kao aranžman iz predostrožnosti jednu reviziju ranije.

"Činjenica da je odluka i ovog puta doneta bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je moguće samo ako se proceni da zemlja ima dobre ekonomske politike, a time i dobre makroekonomske rezultate, dodatna je potvrda da je Srbija na odličnom putu rasta", istakla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Odbor direktora MMF zaključuje da makroekonomski rezultati Srbije u okviru dogovorenog programa ostaju jaki, uz oporavak rasta, tekuću dezinflaciju, smanjenje deficita tekućeg računa i rekordno visoke devizne rezerve.

Planirani fiskalni deficit za 2024. godinu dodatno je smanjen u odnosu na 2023. godinu, a istovremeno daje prostor za potrebne kapitalne investicije.

Planirani fiskalni deficit za 2024. godinu dodatno je smanjen u odnosu na 2023. godinu, a istovremeno daje prostor za potrebne kapitalne investicije.

U prilog dobrim ocenama, MMF i ovoga puta ocenjuje da Republika Srbija

uspešno sprovodi dogovoreni ekonomski program:

Svi kriterijumi na osnovu kojih se prate rezultati programa jesu

ispunjeni, a sprovođenje programa strukturnih reformi se nastavlja.

U prilog dobrim ocenama, MMF i ovoga puta ocenjuje da Republika Srbija uspešno sprovodi dogovoreni ekonomski program i kostatuje da su svi kriterijumi na osnovu kojih se prate rezultati programa jesu ispunjeni, a sprovođenje programa strukturnih reformi se nastavlja.

Uprkos izazovnom globalnom okruženju, očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda od oko 2,5 odsto u 2023. godini, a zatim, sa oporavkom domaće tražnje, i njegovo ubrzanje na 4,5 odsto u 2025. godini.

Tržište rada je snažno, a u narednim godinama očekuje i dalji pad nezaposlenosti.

Inflacija je na snažnoj silaznoj putanji, u ciljane okvire će se vratiti u toku 2024. godine.

Devizne rezerve su na rekordnom nivou.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa je znatno smanjen (očekuje deficit od svega 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini, a nakon toga njegovo zadržavanje na nivou do 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u naredne dve godine).

Nastavljeni su snažni prilivi stranih direktnih investicija, što očekuje i u narednom periodu.

Finansijska stabilnost zemlje je očuvana.

Bankarski sektor je likvidan i dobro kapitalizovan.

Vlasti su posvećene sprovođenju dogovorenih politika, fiskalna konsolidacija se nastavlja u skladu s programom, uz dalji pad učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu.

Do kraja 2025. godine očekuje se dalji pad fiskalnog deficita na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, kao i pad učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu na ispod 50 odsto. Istovremeno, očekuje se i zadržavanje visokih kapitalnih investicija države.

S nižim globalnim cenama energije i korekcijom tarifa, finansijska pozicija kompanija u energetskom sektoru je popravljena.

Tabakovićeva je rekla da su ocene MMF-a dodatna potvrda dobrih politika koje donosimo i sprovodimo u Srbiji, ne samo ekonomskih već i ukupnih politika i odnosa koje gradimo sa svetom, čiji smo deo.

"Delujući proaktivno i koordinirano, kreirali smo brojne zaštitne mehanizme, koji su preduslov za brze reakcije, što i MMF pozdravlja. Prioritet u 2023. godini bila je borba protiv inflacije i rezultati su vidljivi. Inflacije je gotovo prepolovljena, a njen ulazak u ciljane okvire očekujemo sredinom sledeće godine. I ovaj problem, koji je obeležio 2022. i 2023. godinu u svetskim okvirima, u Srbiji smo rešavali zajedno. NBS je to radila postepenim, kontinuiranim i dobro odmerenim zaoštravanjem monetarnih uslova, vodeći računa o rastu privredne aktivnosti", rekla je  guvenerka.

Dodaje da je NBS to radila i čuvanjem stabilnosti deviznog kursa, posebno u periodima kada smo suočeni sa izraženom globalnom neizvesnošću, jer se time  čuva poslovno, investiciono i potrošačko poverenje.

"Sve zajedno za rezultat ima i rekordno visoke devizne rezerve zemlje i očekivano ubrzanje rasta na pretpandemijske stope. Sve zavisi od nas samih, a mi smo u Srbiji pokazali da smo spremni da, bez izgovora, donosimo mere koje će omogućiti rast zaposlenosti i očuvanje realnih zarada i u najtežim uslovima”, zaključila je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Aktuelni stendbaj aranžman predstavlja podršku za dalje sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike.

Dogovoreni ekonomski program ima za cilj očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu i podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi.