Agrokor će se prodavati u delovima

Iako su svi nekako zatečeni onim što se desilo hrvatskom gigantu, sličnih slučajeva je do sada bilo u svim državama bivše SFRJ, ali izgleda da iz svega niko nije ništa naučio odnosno da nije bio spreman da uči.

Profesor Beogradske bankarske akademije, dr Branislav Živanović, kaže da je izvesno da će u slučaju “Agrokora” biti oštećenih zbog dugova koji neće moći da se vrate.

- Slučaj “Agrokora” je kompleksno pitanje i nije lako naći ni brzo ni jednostavno rešenje. U modelu finansiranja sistema napravljeni su krupni propusti i deo dugova se sigurno neće naplatiti. Dobro je što nadležni u Srbiji pomno prate šta se događa i reaguju. Ono što treba da uradimo to je da pre svega da zaštitimo domaće dobavljače zakonskim putem, odnosno da sprečimo izvlačenje finansijskih sredstava i operativnog kapitala iz “Idee” ka matici u Hrvatskoj. Neophodno je onemogućiti da matične firme u Hrvatskoj naplaćuju ono što su dobavljači isporučili pre nego što je to ugovorom predviđeno - kaže dr Živanović.

Prema njegovim rečima neophodno je obratiti pažnju i na visinu cena jer u “Idei”  ne bi smele biti više od realnih jer je i to put za izvlačenje novca iz firmi u sastavu Koncerna koje posluju u Srbiji.

- Pored toga treba suspendovati sve vidove korporativnih pozajmica i kreditiranja kompanija u Hrvatskoj, a od strane članica koje posluju kod nas.Tek nakon toga treba razmišljati o regionalnim potezima  na koje mi ne možemo direktno da utičemo. Smatram da je sudbina “Agrokora” već sada jasna. Koncern će biti prodat u delovima. Pitanje je samo vremena i cene koje će tim putem biti postignute .Pri tome je sasvim izvesno da će biti gubitaka na teret poverilaca i država i celom regionu - kaže profesor Živanović.

Resturkturiranja kompanija kod nas se uglavnom nisu pokazala kao uspešan recept za ozdravljenje jer je postalo uobičajeno da sve to traje predugo, a onda sledi stečaj u boljoj varijanti ili bankrot i likvidacija u goroj.

Živanović objašnjava da su  privredna društva kod nas i u regionu uglavnom dolazila u problem zbog neodmerenih kreditnih zaduživanja kod banaka, dok su drugi na listi problema neizmireni dugovi prema dobavljačima.

-Neodmereno kreditno zaduživanje obično se u kompanijama nije tretiralo kao realan trošak od strane tih preduzeća. To bi prvo stvorilo problem u otplati kredita, a kasnije otežalo i često potpuno onemogućilo poslovanje kompanije. Banke su kao obezbeđenje za kredite mahom uzimale hipoteke ili druge načine obzebeđenja. Kompanijma su dugove uglavnom reprogramirale ili prenosile na povezana lica ili novootovrene druge kompanije, ali je na taj način problem samo odlagan. U teškoće su tada dolazili dobavljači jer oni nisu svoja potraživanja obezbedili kao banke i zato su oni obično i bili ti koji su platili cenu restukturiranja - kaže Živanović i dodaje da su uspešna restruktuiranja prava retkost u celom regionu. 

- Mnogo je više neuspšenih restrukturiranja koja su predugo trajala. Tome su doprineli neadekvtani zakoni i drugi propisi kao i predugi sudski procesi. Vlasnici tih ugroženih preduzeća želeli su da što više  finasijskih sredstava izvuku iz kompanije. Sa druge strane tu su bile banke koje su želele da probleme ne prikazuju u bilansima i obično su pokušavale da kroz odložene procese uz kooperativnost vlasnika vrate bar glavnicu datih kredita ili bar neki deo toga. Reorganizacije su iz već navedenih razloga često doživljavale krah. Iskreno, reorganizacija koja je  deo tog procesa ozdravljenja obično znači kliničku smrt preduzeća.To bi mogao da bude dobar način restrukturiranja; ali to često završi kao kupovina vremena. Krajnji ceh obično plate dobavljači nedovoljno obezbeđene banke i država - navodi dr Branislav Živanović.

O tome šta je u interesu banaka  i kako se one ponašaju u ovakvim slučajevima  prema zdravim delovima preduzeća, Živanović kaže da one ne uništavaju direktno zdrave delove kompanije,  ali ni ne propuštaju šansu da iz njihovog rada naplate obaveze sestrinskih firmi.

- U pomenutim slučajevima rešenje treba tražiti u brzoj prodaji neposlovne imovine povezanih lica i restrukturiranju ukupnog duga. To treba da bude na vremenski period koje zdravi delovi kompanija mogu da podnesu, a da pri tom nesmetano rade. Visinu rate koja se otplaćuje tome treba prilagoditi tome.

Dušanka Vujošević