Агрокор ће се продавати у деловима
Одавно неки догађај није толико утицао на привреду у региону као случај “Агоркор” због којег се доносе и лекс специјалиси и генерално све очи су упрте у даљу судбину компаније која по свему судећи није нимало светла.
Иако су сви некако затечени оним што се десило хрватском гиганту, сличних случајева је до сада било у свим државама бивше СФРЈ, али изгледа да из свега нико није ништа научио односно да није био спреман да учи.
Професор Београдске банкарске академије, др Бранислав Живановић, каже да је извесно да ће у случају “Агрокора” бити оштећених због дугова који неће моћи да се врате.
- Случај “Агрокора” је комплексно питање и није лако наћи ни брзо ни једноставно решење. У моделу финансирања система направљени су крупни пропусти и део дугова се сигурно неће наплатити. Добро је што надлежни у Србији помно прате шта се догађа и реагују. Оно што треба да урадимо то је да пре свега да заштитимо домаће добављаче законским путем, односно да спречимо извлачење финансијских средстава и оперативног капитала из “Идее” ка матици у Хрватској. Неопходно је онемогућити да матичне фирме у Хрватској наплаћују оно што су добављачи испоручили пре него што је то уговором предвиђено - каже др Живановић.
Према његовим речима неопходно је обратити пажњу и на висину цена јер у “Идеи” не би смеле бити више од реалних јер је и то пут за извлачење новца из фирми у саставу Концерна које послују у Србији.
- Поред тога треба суспендовати све видове корпоративних позајмица и кредитирања компанија у Хрватској, а од стране чланица које послују код нас.Тек након тога треба размишљати о регионалним потезима на које ми не можемо директно да утичемо. Сматрам да је судбина “Агрокора” већ сада јасна. Концерн ће бити продат у деловима. Питање је само времена и цене које ће тим путем бити постигнуте .При томе је сасвим извесно да ће бити губитака на терет поверилаца и држава и целом региону - каже професор Живановић.
Рестурктурирања компанија код нас се углавном нису показала као успешан рецепт за оздрављење јер је постало уобичајено да све то траје предуго, а онда следи стечај у бољој варијанти или банкрот и ликвидација у горој.
Живановић објашњава да су привредна друштва код нас и у региону углавном долазила у проблем због неодмерених кредитних задуживања код банака, док су други на листи проблема неизмирени дугови према добављачима.
-Неодмерено кредитно задуживање обично се у компанијама није третирало као реалан трошак од стране тих предузећа. То би прво створило проблем у отплати кредита, а касније отежало и често потпуно онемогућило пословање компаније. Банке су као обезбеђење за кредите махом узимале хипотеке или друге начине обзебеђења. Компанијма су дугове углавном репрограмирале или преносиле на повезана лица или новоотоврене друге компаније, али је на тај начин проблем само одлаган. У тешкоће су тада долазили добављачи јер они нису своја потраживања обезбедили као банке и зато су они обично и били ти који су платили цену рестуктурирања - каже Живановић и додаје да су успешна реструктуирања права реткост у целом региону.
- Много је више неуспшених реструктурирања која су предуго трајала. Томе су допринели неадеквтани закони и други прописи као и предуги судски процеси. Власници тих угрожених предузећа желели су да што више финасијских средстава извуку из компаније. Са друге стране ту су биле банке које су желеле да проблеме не приказују у билансима и обично су покушавале да кроз одложене процесе уз кооперативност власника врате бар главницу датих кредита или бар неки део тога. Реорганизације су из већ наведених разлога често доживљавале крах. Искрено, реорганизација која је део тог процеса оздрављења обично значи клиничку смрт предузећа.То би могао да буде добар начин реструктурирања; али то често заврши као куповина времена. Крајњи цех обично плате добављачи недовољно обезбеђене банке и држава - наводи др Бранислав Живановић.
О томе шта је у интересу банака и како се оне понашају у оваквим случајевима према здравим деловима предузећа, Живановић каже да оне не уништавају директно здраве делове компаније, али ни не пропуштају шансу да из њиховог рада наплате обавезе сестринских фирми.
- У поменутим случајевима решење треба тражити у брзој продаји непословне имовине повезаних лица и реструктурирању укупног дуга. То треба да буде на временски период које здрави делови компанија могу да поднесу, а да при том несметано раде. Висину рате која се отплаћује томе треба прилагодити томе.
Душанка Вујошевић
