Najmanje nezaposlenih u protekle dve decenije

On kaže da je samo u prvih 10 meseci ove godine 191.000 osoba koje su bile na evidenciji NSZ našlo posao, što je za 9,1 odsto više nego prethodne godine.

Martinović navodi da kao što se smanjuje broj lica na birou, tako je i pozitivan trend da se smanjuje broj lica koja primaju novčanu nadoknadu od NSZ. To pokazuje da je manje otpuštanja nego ranije, zaključuje Martinović.

„Poslednja isplata je izvršena za 29.000 lica, ali ako pogledamo godinu dana ranije, vidimo da smo imali i po 33.000 lica mesečno. Reč je o ljudima koja su proglašeni tehnološkim viškovima, koji su radili na određeno vreme ili po nekim drugim kratkoročnim ugovorima, a izgubili su posao nezavisno od svoje volje ili želje“, ističe direktor NSZ.

Govoreći o isplatama nezaposlenima, on kaže da je reč o bruto iznosima od 23.000 do 54.000 dinara, ali da kada se odbijaju doprinosi za penzijsko, invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, nezaposleni primaju od 15.000 do 35.000 dinara mesečno.

Martinović navodi da je kvalifikaciona struktura onih koji su na evidenciji NSZ vrlo nepovoljna jer je 34 odsto njih bez kvalifikacija ili su polukvalifikovani, 50 odsto su lica sa srednjom stručnom spremom, dok ostatak čine fakultetski obrazovana lica. Oko 20 odsto lica su mladi do 30 godina, najveći broj lica je od 30 do 50 godina, dok ostatak čine oni stariji, navodi Martinović.

On kaže da je prosečan period čekanja na zaposlenje dve godine. Međutim, ističe, postoje oni koji nađu posao i za mesec dana, ali i oni koji ga traže i preko tri godine. Postoje lica koja se nalaze na našoj evidenciji, ali koja ne traže aktivno posao, tu su samo zbog beneficija i ona su na evidenciji i preko 10 godina, priča direktor NSZ.

„Treba istaći da u ovom trenutku zaista svako ima šansu da nađe posao ako se nalazi na evidenciji Službe, sarađuje sa nama i ukoliko odlazi na razgovore sa poslodavcima“, poručuje Martinović.

NSZ je vodeća institucija na tržištu zapošljavanja, ali nije jedina. U Srbji postoji preko 100 privatnih agencija koje rade slične poslove kada je u pitanju zapošljavanje, posredovanje i podrška u zapošljavanju, kaže Martinović.

On dodaje da ono što je specifično za NSZ jeste da rade i neke druge vrste programa i da su njihove usluge besplatne i za poslodavce i za nezaposlene.

On dodaje da je lista onih koji najlakše pronalaze posao godinama nepromenjena.

„To su oni koji poseduju znanje i veštine, zanatlije, građevinski radnici, ugostiteljski radnici, medicinske sestre. Od visokoobrazovanih inženjeri elektrotehnike, IT tehnologija, građevine, mašinstva, doktori, lekari sa specijalizacijama, profesori stranih jezika. To su zanimanja koja najlakše pronalaze posao i koja spadaju u deficitarne poslove“, kaže Martinović.

Nasuprot njima, najteže se zapošljavaju nekvalifikovani, koji ne poseduju nikakva znanja i veštine.

„Imamo veliki broj lica koja nemaju završenu ni osnovnu školu. Ali čak i za takva lica ima posla ukoliko žele da rade na najjednostavnijim poslovima. Međutim, imamo situaciju da sve češće izbegavaju da rade, tako da mnogi poslodavci ne mogu da nađu radnike za te poslove“, navodi Martinović.

On dodaje da često samo formalno obrazovanje nije dovoljno za pronalazak posla, posebno ako to znanje ne prati i praktičan rad.

„Ponekad su potrebna i dodatna znanja, ono što zovemo meke veštine. Poznavanje stranih jezika, najčešće engleskog, posedovanje osnovnog rada na računaru (njord, edžel), posedovanja određenih licenci i specijalizacija, najčešće vozačkih dozvola, posebno D kategorije. To je ono što omogućava lakši ulazak na tržište rada“, ističe Martinović.

        Z. Delić.