Najbolje domaće firme ne tonu, ali i ne blistaju

najslabiju godinu od izbijanja krize 2008. godine. Pri tom one jesu, osim Komercijalne banke, zabeležile pozitivno poslovanje, ali su rezultati daleko slabije nego prethodnih godina. Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić ocenjuje da su slabi poslovni rezultati akcionarskih društava koja se kotiraju na Beogradskoj berzi posledica, između ostalog, i podatak da je „Naftna industrija Srbije” prošle godine registrovala najmanju dobit od startne godine privatizacije.

– Sumarno posmatrano, kompanije koje sačinjavaju reperni indeks Beogradske berze – Beleks 15, zabeležile su u prošloj godini prihod od 375,5 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 11,2 odsto, dok je ukupan neto dobitak oslabio 48,6 odsto i spao na 23,5 milijarde dinara – objasnio je Gujaničić.

U svojoj analizi on ističe da je NIS protekle poslovne godine bio dominantna članica indeksne korpe s učešćem od oko 60 odsto u ukupnim prihodima i krajnjem rezultatu.

– Pre svega usled pada cene sirove nafte, prihod NIS-a se spustio 18,5 odsto, na 210,7 milijardi dinara, dok je dobit oslabila 47,5 odsto, na 14,6 milijardi dinara. S obzirom na aktuelni oporavak cene nafte, može se očekivati da u tekućoj godini bude zabeležen preokret trenda, čemu će doprinos dati i ozakonjena naplata duga od „Srbijegasa”. Osim NIS-a, najveći doprinos slabijim rezultatima dala je i Komercijalna banka, koja je zabeležila ogroman gubitak od 6,3 milijardi dinara, premda je godinama ranije poslovala s velikim dobicima. Očito je reč o ispravkama vrednosti loših plasmana koje su sprovođene s novom upraovom, što je još jednom bacilo svetlo na nizak kvalitet finansijskih izveštaja domaćih kompanija, posebno banaka – smatra Gujaničić.

Po njegovoj oceni, veliki pad profitabilnosti od 85 odsto zabeležio je i „Imlek”, i to u prvoj godini nakon preuzimanja od investicionog fonda „Mid Europa”, ali pre svega kao posledica visokih ostalih rashoda. Oštar pad profita-

bilnosti ima i „Jedinstvo” iz Sevojna zbog otežanih uslova poslovanja u Rusiji i sve nepovoljnije poslovne klime na domaćem tržištu.

– Dobitnik prošle godine bio je „Tehnogas”, koji je ostvario rekordnu dobit od 3,6 milijarde dinara, ali u velikoj meri zahvaljujući jednokratnim efektima. Ekspanziju profitabilnosti zabeležela je i AIK banka, dok je „Metalac” uspešno sanirao udare ruske krize boljim poslovanjem na domaćem i drugim stranim tržištima, što mu je donelo rast dobiti od 31,3 odsto. I bečejski „Sojaprotein” je ostvario snažan skok prihoda i profita na 1,1 milijardu dinara, ali se kompanija i dalje bori s visokim nivom duga koji je reprogramiran od banaka. Gotovo identičnu profitabilnost kao i godinu pre zabeležili su „Energoprojekt holding” i vranjski „Alfa plam”, dok je standardno zdravo poslovanje prošle godine pokazala „Galenika–Fitofarmacija” uz rast prihoda od 14,2 odsto – zaključuje Gujaničić.

LJ. Malešević

Korporacije u prednosti

– Osim Komercijalne banke, prošle godine su sve kompanije iz indeksne korpe zabeležile pozitivno poslovanje, još jednom potvrdivši nadmoć korporativne forme organizovanja – ocenjuje Gujaničić kada su u pitanju velike kompanije.

Istina, dodaje, rezultati bi bili značajno bolji da tržište kapitala funckoniše na način zbog kojeg i postoji u uređenim ekonomijama, ali s ovdašnjim tretmanom berze i akcionarstva teško da ćemo na našim prostorima gledati bolji scenario.