Најбоље домаће фирме не тону, али и не блистају

најслабију годину од избијања кризе 2008. године. При том оне јесу, осим Комерцијалне банке, забележиле позитивно пословање, али су резултати далеко слабије него претходних година. Берзански стручњак Ненад Гујаничић оцењује да су слаби пословни резултати акционарских друштава која се котирају на Београдској берзи последица, између осталог, и податак да је „Нафтна индустрија Србије” прошле године регистровала најмању добит од стартне године приватизације.

– Сумарно посматрано, компаније које сачињавају реперни индекс Београдске берзе – Белекс 15, забележиле су у прошлој години приход од 375,5 милијарди динара, што представља смањење од 11,2 одсто, док је укупан нето добитак ослабио 48,6 одсто и спао на 23,5 милијарде динара – објаснио је Гујаничић.

У својој анализи он истиче да је НИС протекле пословне године био доминантна чланица индексне корпе с учешћем од око 60 одсто у укупним приходима и крајњем резултату.

– Пре свега услед пада цене сирове нафте, приход НИС-а се спустио 18,5 одсто, на 210,7 милијарди динара, док је добит ослабила 47,5 одсто, на 14,6 милијарди динара. С обзиром на актуелни опоравак цене нафте, може се очекивати да у текућој години буде забележен преокрет тренда, чему ће допринос дати и озакоњена наплата дуга од „Србијегаса”. Осим НИС-а, највећи допринос слабијим резултатима дала је и Комерцијална банка, која је забележила огроман губитак од 6,3 милијарди динара, премда је годинама раније пословала с великим добицима. Очито је реч о исправкама вредности лоших пласмана које су спровођене с новом упраовом, што је још једном бацило светло на низак квалитет финансијских извештаја домаћих компанија, посебно банака – сматра Гујаничић.

По његовој оцени, велики пад профитабилности од 85 одсто забележио је и „Имлек”, и то у првој години након преузимања од инвестиционог фонда „Мид Еуропа”, али пре свега као последица високих осталих расхода. Оштар пад профита-

билности има и „Јединство” из Севојна због отежаних услова пословања у Русији и све неповољније пословне климе на домаћем тржишту.

– Добитник прошле године био је „Техногас”, који је остварио рекордну добит од 3,6 милијарде динара, али у великој мери захваљујући једнократним ефектима. Експанзију профитабилности забележела је и АИК банка, док је „Металац” успешно санирао ударе руске кризе бољим пословањем на домаћем и другим страним тржиштима, што му је донело раст добити од 31,3 одсто. И бечејски „Сојапротеин” је остварио снажан скок прихода и профита на 1,1 милијарду динара, али се компанија и даље бори с високим нивом дуга који је репрограмиран од банака. Готово идентичну профитабилност као и годину пре забележили су „Енергопројект холдинг” и врањски „Алфа плам”, док је стандардно здраво пословање прошле године показала „Галеника–Фитофармација” уз раст прихода од 14,2 одсто – закључује Гујаничић.

Љ. Малешевић

Корпорације у предности

– Осим Комерцијалне банке, прошле године су све компаније из индексне корпе забележиле позитивно пословање, још једном потврдивши надмоћ корпоративне форме организовања – оцењује Гујаничић када су у питању велике компаније.

Истина, додаје, резултати би били значајно бољи да тржиште капитала фунцконише на начин због којег и постоји у уређеним економијама, али с овдашњим третманом берзе и акционарства тешко да ћемо на нашим просторима гледати бољи сценарио.