Na ilegalnim baržama tankuju i do 20.000 litara
Nove Vladine uredbe o kontroli porekla i kvaliteta derivata nafte i biogoriva, koje predviđaju da inspektori mogu kontrolisati i gorivo u rezervoarima vozila,
tačnije kamiona, autobusa i poljoprivrednih mašina, između ostalog imaju za cilj i da se gorivu zna poreklo, da vozači dobiju kvalitetno gorivo, a istovremeno država suzbije crno naftno tržište. To je posebno važno jer do sada je glavnu bitku sa švercerima goriva na rekama vodila Uprava carina, ali problem je postojao u kontroli šverca na kopnu, koja gotovo i da ne postoji.
Procenjuje se da se godišnje u Srbiju prošvercuje oko 150.000 tona goriva, a na taj način država gubi gotovo 100 miliona evra od neplaćenih akciza i PDV-a. Tome svakako treba dodati i građane koji idu u okolne zemlje i nabavljaju benzin za svakodnevne potrebe pa na taj način pune buyete susednih država. Po podacima Uprave carina, u prethodne tri godine zaplenjeno je daleko više naftnih derivata nego što je to bio slučaj u ranijem periodu. Tako je tokom 2014. godine zaplenjeno 31.000 litara dizela, što je bilo dvostruko više nego godinu ranije, a u 2015. gotovo 60.000 litara. U prvoj polovini prošle godine zaplenjeno je 40.000 litara švercovanog goriva.
Mimo Uprave carina, po nekim procenama, prođe dvostruko više švercovanog goriva, a to je pogotovo izraženo na Dunavu, i to na državnoj granici s Hrvatskom kod Bezdana, a kao švercerske „crne tačke” pominju se i one kod Bačke Palanke, Novog Sada, Banovaca, Pančeva, Grocke, Kostolca i Smedereva. Upućeni ukazuju na to da samo na Dunavu od državne granice s Hrvatskom kod Bezdana do Beograda šverceri goriva – sedamdesetak posada – nedeljno obrnu milion evra. Oni, navodno, gorivo pretaču iz stranih teretnih brodova u svoje barže, a potom ih prodaju lokalcima.
Poslednjih godina šverc goriva „cveta” i na zapadu i jugu Srbije, ali i u Sremu jer šverceri naftne derivate nabavljaju u Bosni i Hercegovini i Makedoniji i prodaju ih lokalcima u našoj državi. Javna je tajna da se švercovano gorivo može kupiti u Rumi, Hrtkovcima i drugim mestima u okolini, a često je potrebno samo imati broj telefona i gorivo se dostavlja na kućnu adresu. Tu „pogodnost” posebno koriste poljoprivredni proizvođači pa je tako u njihovim traktorima retko srpsko gorivo.
Prošle godine je predsednik Udruženja privatnih naftaša Srbije Milan Rakić naveo da nelegalno gorivo u Srbiju stiže iz BiH, Makedonije, ali i Bugarske, Ruminije i s Kosova, tvrdeći da je osnovni razlog za to državni namet koji kod nas postoji, a u susednim državama je znatno manji, što je ujedno i glavni motiv za šverc. Ukazao je na to da se praktično samo jezgro Srbije snabdeva na pumpama, dok se građani iz pograničnih mesta snabdevaju gorivom iz susednih zemalja po nekoliko desetina dinara nižoj ceni po litru. To je, kako je naveo, i razlog što je legalna prodaja goriva u Srbiji opala čak 30 odsto.
LJ. Malešević
Šleperi i po deset puta prelaze granicu
Predsednik Udruženja privatnih naftaša Srbije Milan Rakić ukazao je na to da mehanizmi kontrole šverca na kopnu gotovo i da ne postoje, i kao primer naveo da šleperi koji imaju rezervoare od po 1.400 litara tokom dana pređu najbližu granicu od pet do deset puta i na taj način prevezu minimum sedam tona goriva pa zarade oko 200.000 dinara dnevno. Na granici, kako kaže, njima carinici nemaju šta da oduzmu jer je sve gorivo u rezervoau potpuno legalno.