На илегалним баржама танкују и до 20.000 литара

тачније камиона, аутобуса и пољопривредних машина, између осталог имају за циљ и да се гориву зна порекло, да возачи добију квалитетно гориво, а истовремено држава сузбије црно нафтно тржиште. То је посебно важно јер до сада је главну битку са шверцерима горива на рекама водила Управа царина, али проблем је постојао у контроли шверца на копну, која готово и да не постоји.

Процењује се да се годишње у Србију прошверцује око 150.000 тона горива, а на тај начин држава губи готово 100 милиона евра од неплаћених акциза и ПДВ-а. Томе свакако треба додати и грађане који иду у околне земље и набављају бензин за свакодневне потребе па на тај начин пуне буyете суседних држава. По подацима Управе царина, у претходне три године заплењено је далеко више нафтних деривата него што је то био случај у ранијем периоду. Тако је током 2014. године заплењено 31.000 литара дизела, што је било двоструко више него годину раније, а у 2015. готово 60.000 литара. У првој половини прошле године заплењено је 40.000 литара шверцованог горива.

Мимо Управе царина, по неким проценама, прође двоструко више шверцованог горива, а то је поготово изражено на Дунаву, и то на државној граници с Хрватском код Бездана, а као шверцерске „црне тачке” помињу се и оне код Бачке Паланке, Новог Сада, Бановаца, Панчева, Гроцке, Костолца и Смедерева. Упућени указују на то да само на Дунаву од државне границе с Хрватском код Бездана до Београда шверцери горива – седамдесетак посада – недељно обрну милион евра. Они, наводно, гориво претачу из страних теретних бродова у своје барже, а потом их продају локалцима.

Последњих година шверц горива „цвета” и на западу и југу Србије, али и у Срему јер шверцери нафтне деривате набављају у Босни и Херцеговини и Македонији и продају их локалцима у нашој држави. Јавна је тајна да се шверцовано гориво може купити у Руми, Хртковцима и другим местима у околини, а често је потребно само имати број телефона и гориво се доставља на кућну адресу. Ту „погодност” посебно користе пољопривредни произвођачи па је тако у њиховим тракторима ретко српско гориво.

Прошле године је председник Удружења приватних нафташа Србије Милан Ракић навео да нелегално гориво у Србију стиже из БиХ, Македоније, али и Бугарске, Руминије и с Косова, тврдећи да је основни разлог за то државни намет који код нас постоји, а у суседним државама је знатно мањи, што је уједно и главни мотив за шверц. Указао је на то да се практично само језгро Србије снабдева на пумпама, док се грађани из пограничних места снабдевају горивом из суседних земаља по неколико десетина динара нижој цени по литру. То је, како је навео, и разлог што је легална продаја горива у Србији опала чак 30 одсто.

Љ. Малешевић

Шлепери и по десет пута прелазе границу

Председник Удружења приватних нафташа Србије Милан Ракић указао је на то да механизми контроле шверца на копну готово и да не постоје, и као пример навео да шлепери који имају резервоаре од по 1.400 литара током дана пређу најближу границу од пет до десет пута и на тај начин превезу минимум седам тона горива па зараде око 200.000 динара дневно. На граници, како каже, њима цариници немају шта да одузму јер је све гориво у резервоау потпуно легално.