Mladi u samostalnom biznisu: Modle iz 3D štamapača

Naime, od početka godine osnovano je 1.400 preduzeća čiji vlasnici pune 35 godina ili su mlađi, a statistika kaže da je u proseku u svakoj opštini u Srbiji, bez  Kosova i Metohije, osnovano po deset preduzeća čiji vlasnici imaju do 35 godina.

Da bi se mladi motivisali da započnu sopstveni posao, Privredna komora Srbije organizuje brojne kurseve, nudi edukativni materijal u svim svojim predstavništvima u Srbiji. Po rečima direktora Sektora PKS-a za strateške analize Bojana Stanića, PKS je, u saradnji s GIZ-om, razvio mrežu u okviru regionalnih predstavništava u zemlji, a zaposleni pružaju tehničku podršku vezanu za pristup finansijama i za pripremu dokumentacije u 17 gradova. Osim pripreme i razrade kvalitetnih poslovnih planova, koji su potrebni za apliciranje za kredite kod poslovnih banaka i novca kod fondova, savetnici pružaju podršku u procesu planiranja i održivog upravljanja glavnim aspektima poslovada MMSP-a.

Po rečima sekretarke Unije poslodavaca Vojvodine Branislave Đukić, prilikom otpočinjanja samostalnog posla pred budućim preduzetnikom je niz pitanja – od onih vezanih za to da li će moći i znati da se snađe na tržištu, do onih vezanih za finansije, način poslovanja... Da bi što ranije više znali o mogućnostima za počinjanje sopstvenog posla, UPV u srednjim školama organizuje edukacije na kojima mladi ljudi mogu da saznaju šta znači biti sam svoj gazda, kako raditi da bi se opstalo na tržištu, kakva su im prava, obaveze, mogućnosti...

– Zato je veoma važno imati precizne i jasne informacije da bi budući preduzetnici znali s čim će se suočiti na samom početku posla, ali i u budućnosti – kaže Branislava Đukić. – Da bi pokrenuli posao, mnogima nedostaju pare, a do izvora finansiranja sada je mnogo lakše doći nego ranije jer postoje različiti programi i projekti koji pružaju podršku mladima da počnu samostalni biznis.

To kaže i Marina Carević iz Novog Sada, koja je prošle godine otvorila firmu „Modlica”, u kojoj se na 3D štampaču proizvode modle i drugi alati za poslastičare. Za sada, uz nju, u „Modlici” radi i njen suprug Petar, ali planira razvoj, pa i zapošljavanje radnika. 

– 3D štampa je novi savremeni vid proizvodnje, takozvane aditivne proizvodnje, pri čemu se nanosi sloj po sloj materijala, koji može biti veoma različit – plastika, metal, guma, drvo... – kaže Petar Carević. – Postiže se jednostavnost u izradi, a kompleksnost modela zavisi od kvaliteta crteža. Prepoznali smo da poslastičarima nedostaju modle i različiti alati pa smo to ponudili, a napominjem da se naši proizvodi štampaju na ekološkoj, biorazgradivoj plastici. Prilikom izrade modle ili alata potrebno je uraditi trodimenzionalni crtež iz kojeg se izvlači G-kod, a potom se, zahvaljujući toj infomaciji, na 3D štampaču izrađuje odgovarajuća modla ili alat.

Za kratko vreme ti proizvodi, koji su bili novina, uspeli su da nađu svoje mesto na tržištu. Budući da su se već pojavile slične firme, Marina Carević ističe da se od samog početka mora pažljivo pratiti tržište da bi se odgovorilo na njegove zahteve,

– Za počinjanje posla je, osim ideje, izuzetno važno imati dobre informacije, što često nije slučaj, posebno naći ih na jednom mestu – kaže Marina Carević. – Početniku je veoma teško dok ne pronađe puteve do institucija koje pružaju podršku, dok uspostavi konktakte. Takođe, veoma je važno da se, pre nego što se počne posao, ispita tržište da bi se utvrdilo ima li interesovanja za ono što će se ponuditi, a neretko se ljudi boje da pričaju o onome što planiraju da rade jer postoji strah da neko ne preuzme njihovu ideju.

Po njenim rečima, finansijska strana posla, odnosno pitanje koliki su troškovi i kako ih planirati, te kako pronaći najpovoljniji način za obezbeđenje početnih sredstva, za mnoge je limitirajuća.

– Kada se započinje sopstveni posao, potrebno je znati koliki su troškovi koji se svakog meseca moraju platiti, gde i kako se registrovati, koja je šifra delatnosti... a pošto nije lako doći do tih podataka, mnogi odustaju. Treba znati kome se treba obratiti za dobijanje subvencija pošto one postoje i na republičkom, i na pokrajinskom i na gradskom nivou. Ponekad konkursi nisu dovoljno jasni pa budući preduzetnici nisu sigurni u to da li zadovoljavaju sve potrebne kritirijume i uslove... – kaže Marina Carević.

Razmena iskustava inspiracija i ohrabrenje

– Da bi se uspelo, treba se stalno usvaršavati, povezivati sa što više ljudi, pratiti događaje koji se bave biznisom, pohađati obuke iz preduzetništva, učestvovati na skupovima na kojima se mogu čuti primeri dobre prakse mladih preduzetnika, razmenjivati iskustva o tome kako početi posao, šta su najčešći problemi s kojima se početnici susreću jer to mnogo pomaže i istovremeno je velika inspiracija i ohrabrenje – savetuje Marina Carević.

Ipak, onima koji žele da započnu samostalni posao Marina Carević  preporučuje da, i pored početnih poteškoća s kojima se budući preduzetnici suočavaju, treba to da urade.

– Nije lako započeti samostalni posao, ali oni koji to žele, ne treba da se boje da neće uspeti već treba da pokušaju da ostvare svoju ideju pošto na taj način stvaraju i grade nešto svoje i na duže staze to može dati dobar rezultat. Naravno, da bi se uspelo, treba mnogo rada, zalaganja, ulaganja, ali daje novu vrednost, radi se ono što se voli i zadovoljstvo u radu je veliko – kaže  Marina Carević.

D. Mlađenović