Mito u Resavici okidač za poreklo imovine u Srbiji
Vršilac dužnosti direktora rudnika „Resavica” Stevan Dželatović uhapšen je pod sumnjom da je uzeo mito od 30.000 evra, i to u trenutku kada je primio obeležene novčanice. On je, inače, u više navrata bio prozivan zbog problematičnog poslovanja.
Čelnik rudnika „Resavica”, koji zapošljava više od 3.600 rudara, samo je jedan od mnogih direktora javnih preduzeća koji, ukoliko su tačne sve pritužbe i žalbe na njegov rad, pribavljaju materijalnu korist, a da pri tom nikada za to nisu snosili odgovornost, niti su bili prinuđeni na to da ono što su nezakonito uzeli vrate u državnu kasu, čime bi se prihodi države povećali.
Poreklo njihove imovine ne ispituje se čak ni nakon što odu sa čelnih mesta u javnim preduzećima, iako je svima jasno da su se obogatili, stekli vile, automobile, vikendice i štošta drugo, što za redovnu platu nisu mogli. Zakon o poreklu imovine, koji je još uvek samo u najavi, trebalo bi da odgovori na pitanje kako pojedinci s relativno skromnim prijavljenim primanjima mogu sebi priuštiti život u luksuznim vilama, skupe automobile ili jahte, a on je u svakoj državi stub borbe protiv korupcije, pa i kriminala.
Sve srpske vlade su u poslednjih petnaest godina najvljivale donošenje zakona o poreklu imovine, odnosno poređenje prijavljenog poreza sa stvarnim stanjem, to jest onim čime raspolažu. Još pre 11 godina, tačnije 2006, iz Poreske uprave najavljivano je da će građani poreznicima morati da podnose na uvid svu imovinu i da je pravdaju legalnim prihodima, ali od velike najave do realizacije malo je urađeno. Zatim je 2013. godine upućen poziv građanima koji imaju imovinu vrdniju od 35 miliona dinara da je prijave Poreskoj upravi, što je uradilo samo 3.769 poreskih obveznika, iako su procene govorile da je takvih najmanje tri puta više. Godinu kasnije saopšteno je da je Poreska uprava pokrenula 417 postupaka protiv građana koji su „sakrili” imovinu vrednu oko milijardu dinara, a odnosila se na nekretnine, vozila, deviznu i dinarsku štednju, udele u preduzećima. Nikada nisu objavljeni podaci o tome koliko je građana zaista kažnjeno i kakav je finansijski efekat tih postupaka.
Pred poslanicima je još 2013. godine trebalo da se nađe predlog zakona o poreklu imovine. Potom je on odložen za kraj 2015. godine, pa se onda pominjala prošla, a poslednje najave su da će to biti ove godine. Naime, ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je krajem prošle godine da je prva verzija zakona o poreklu imovine spremna i da će se po njoj ispitivati poreklo u poslednjih pet godina.
Nemanja Nenadić ističe da, ukoliko bi se sada donosio pomenuti zakon, on bi morao da se na neki način stavi „u vezu” sa svim zakonskim aktima koji već postoje nekoliko godina, ali i da se pre njegovog usvajanja vidi šta to u sadašnjem sistemu nije funkcionisalo, i zašto.
„Mi se zalažemo za to da se u Srbiju uvede kao krivično delo nezakonito bogaćenje jer je to nešto što je formulisano članom 20 Konvencije UN za borbu protiv korupcije. To jeste u vezi s dugo najavljivanim zakonom o poreklu imovine i trebalo je da se uradi već pre mnogo godina. Međutim, još uvek nema nekih vidljivih pomaka”, zaključuje Nenadić.
“Okosnica zakona trebalo bi da čini unakrsno ispitivanje imovine, odnosno poređenje prijavljenog poreza sa stvarnim stanjem”, objasnila je ministarka Kuburović. “Procenjivaće se da li visina stvarnog i naplaćenog poreza odgovara stilu života koji pojedinac vodi, u kakvom se miljeu kreće, s kim održava kontakte, da li je često u društvu osuđivanih lica. Daćemo predlog da se imovina ispituje pet godina unazad. Ukoliko se utvrdi očigledna nesrazmera između nečijeg načina života i prihoda koje ostvaruje, predložićemo da se takvima odredi porez i do 50 odsto procenjene vrednosti imovine“.
Programski direktor organizacije „Transparetnost Srbija” Nemanja Nenadić objašnjava za „Dnevnik” da bi usvajanje Zakona o poreklu imovine zaista bilo korisno, ali dodaje da i sada postoje zakonski akti koji mogu da unakrsno ispituju imovinu i kažnjavaju one koji ih krše.
“Svakako da bi bilo koristi od zakona o poreklu imovine”, ističe Nenadić. “Međutim, u celoj toj priči o tom zakonau negde je ostalo nedorečeno pitanje koji bi bio odnos tog zakona s drugim propisima koje Srbija već ima i koje to pitanje regulišu. Naime, još od početka 2000. godine postoji Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji sadrži mogućnost takozvane unakrsne provere podataka, postoje propisi kada je reč o funkcionerima u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, provera tačnosti podataka o njihovoj imovini. Dakle, postoji niz propisa koji se i sada mogu primeniti, a zašto se to ne čini“, to je drugo pitanja.
LJ. Malešević
