Мито у Ресавици окидач за порекло имовине у Србији
Вршилац дужности директора рудника „Ресавица” Стеван Џелатовић ухапшен је под сумњом да је узео мито од 30.000 евра, и то у тренутку када је примио обележене новчанице. Он је, иначе, у више наврата био прозиван због проблематичног пословања.
Челник рудника „Ресавица”, који запошљава више од 3.600 рудара, само је један од многих директора јавних предузећа који, уколико су тачне све притужбе и жалбе на његов рад, прибављају материјалну корист, а да при том никада за то нису сносили одговорност, нити су били принуђени на то да оно што су незаконито узели врате у државну касу, чиме би се приходи државе повећали.
Порекло њихове имовине не испитује се чак ни након што оду са челних места у јавним предузећима, иако је свима јасно да су се обогатили, стекли виле, аутомобиле, викендице и штошта друго, што за редовну плату нису могли. Закон о пореклу имовине, који је још увек само у најави, требало би да одговори на питање како појединци с релативно скромним пријављеним примањима могу себи приуштити живот у луксузним вилама, скупе аутомобиле или јахте, а он је у свакој држави стуб борбе против корупције, па и криминала.
Све српске владе су у последњих петнаест година највљивале доношење закона о пореклу имовине, односно поређење пријављеног пореза са стварним стањем, то јест оним чиме располажу. Још пре 11 година, тачније 2006, из Пореске управе најављивано је да ће грађани порезницима морати да подносе на увид сву имовину и да је правдају легалним приходима, али од велике најаве до реализације мало је урађено. Затим је 2013. године упућен позив грађанима који имају имовину врднију од 35 милиона динара да је пријаве Пореској управи, што је урадило само 3.769 пореских обвезника, иако су процене говориле да је таквих најмање три пута више. Годину касније саопштено је да је Пореска управа покренула 417 поступака против грађана који су „сакрили” имовину вредну око милијарду динара, а односила се на некретнине, возила, девизну и динарску штедњу, уделе у предузећима. Никада нису објављени подаци о томе колико је грађана заиста кажњено и какав је финансијски ефекат тих поступака.
Пред посланицима је још 2013. године требало да се нађе предлог закона о пореклу имовине. Потом је он одложен за крај 2015. године, па се онда помињала прошла, а последње најаве су да ће то бити ове године. Наиме, министарка правде Нела Кубуровић изјавила је крајем прошле године да је прва верзија закона о пореклу имовине спремна и да ће се по њој испитивати порекло у последњих пет година.
Немања Ненадић истиче да, уколико би се сада доносио поменути закон, он би морао да се на неки начин стави „у везу” са свим законским актима који већ постоје неколико година, али и да се пре његовог усвајања види шта то у садашњем систему није функционисало, и зашто.
„Ми се залажемо за то да се у Србију уведе као кривично дело незаконито богаћење јер је то нешто што је формулисано чланом 20 Конвенције УН за борбу против корупције. То јесте у вези с дуго најављиваним законом о пореклу имовине и требало је да се уради већ пре много година. Међутим, још увек нема неких видљивих помака”, закључује Ненадић.
“Окосница закона требало би да чини унакрсно испитивање имовине, односно поређење пријављеног пореза са стварним стањем”, објаснила је министарка Кубуровић. “Процењиваће се да ли висина стварног и наплаћеног пореза одговара стилу живота који појединац води, у каквом се миљеу креће, с ким одржава контакте, да ли је често у друштву осуђиваних лица. Даћемо предлог да се имовина испитује пет година уназад. Уколико се утврди очигледна несразмера између нечијег начина живота и прихода које остварује, предложићемо да се таквима одреди порез и до 50 одсто процењене вредности имовине“.
Програмски директор организације „Транспаретност Србија” Немања Ненадић објашњава за „Дневник” да би усвајање Закона о пореклу имовине заиста било корисно, али додаје да и сада постоје законски акти који могу да унакрсно испитују имовину и кажњавају оне који их крше.
“Свакако да би било користи од закона о пореклу имовине”, истиче Ненадић. “Међутим, у целој тој причи о том законау негде је остало недоречено питање који би био однос тог закона с другим прописима које Србија већ има и које то питање регулишу. Наиме, још од почетка 2000. године постоји Закон о пореском поступку и пореској администрацији који садржи могућност такозване унакрсне провере података, постоје прописи када је реч о функционерима у Закону о Агенцији за борбу против корупције, провера тачности података о њиховој имовини. Дакле, постоји низ прописа који се и сада могу применити, а зашто се то не чини“, то је друго питања.
Љ. Малешевић
