Miki Maus s dužim ušima može na tortu?

poručuju da je kvalitet uvek iznad svega.

Ako zabrana stigne, presudan faktor bi trebalo da budu roditelji, koji treba da znaju da se ti likovi uvek mogu zameniti igračkama, a slično originalima mogu biti napravljeni od jestivih materijala. Omiljena lutka Frozen bi mogla biti, na primer, drugačije dizajnirana, a popularni Miki Maus bi mogao imati, recimo, duže uši.

Razlog zabrane koju su dobili hrvatski poslastičari je to što pravo prodaje tih likova ima kompanija „Fun Cake Factordž”, ekskluzivni partner nosioca „Diznijeve” licence. Za nepoštovanje te odluke hrvatskim poslastičarima je predviđena kazna do 300.000 kuna. Direktor te kompanije Tomislav Ljutić je to objasnio uvođenjem reda na tržištu te najavio da će ta kompanija svoje nadležnosti uskoro proširiti i na Srbiju, što će praktično značiti da bi zabrana važila i za poslastičare u našoj zemlji.

Vlasnica radionic „Desert” iz Čačka Zorica Selaković kaže da bi to moglo da poremeti rad poslastičara, ali da je kvalitet, ipak, najvažniji. „Nekako ćemo se snaći, a roditelji će nadam se u svemu tome imati u vidu Problem bi, kako je kazala, mogao da se reši tako što će im roditelji kupiti igračku i staviti na tortu, ali i tako što bi poslastičari mogli da im predlože neki drugi animirani lik ili naprave nešto drugačiju figuricu sličnu onoj koju žele. „Kupci nama svašta traže, neko torte sa znakom Šanela, neko omiljenog piva, deca uglavom žele Pepa prase. Nije mi jasno čemu ograničenja... proizvod ionako traje dva sata, ne distrubuira se dalje”, kaže sagovornica .

Kako kaže, da bi se udovoljilo mališanima, i poslastičari radili posao kao i do sada, moglo bi da se osmisli malo izmena, pa tako na primer, da se nekoj od junakinja iz crtanog filma malo promeni „stajling” odnosno, boja haljine, ili da se umesto Frozen lutke predloži Plava princeza i slično...

Za vlasnika poslastičarnice „Tatina slatka kuća” iz Zemuna Nikolu Momića vest iz Hrvatske nije „sasvim prijatna”, i ako se slično dogodi i u Srbiji, misli da bi moglo doći do pada prodaje torti. To će, kako procenjuje, posebno škoditi manjim, porodičnim firmama i radnjama koje se bave pravljenjem i prodajom torti, a u velikoj meri podsticaće rad u sivoj zoni. Ipak, kako je kazao, i dalje je nejasno kako bi to pitanje moglo biti regulisano i kako firma iz Hrvatske to namerava tačno da sprovede u praksi.

– Borićemo se kvalitetom proizvoda i nadam se da će svaki roditelj nastojati da plati ono što valja i kupi svom detetu tortu za koju zna da je kvalitetno napravljena – kaže Momić, koji takođe smatra da je sliku junaka iz crtaća uvek moguće zameniti igračkom.

Ističe da u Srbiji postoje firme koje distribuiraju figure za torte i da nije jasno kako će sada one poslovati ako iz Hrvatske dođe neko i kaže da samo on ima licencu. Kao i hrvatskim kolegama, nejasno mu je kako se uopšte dobija licenca za takve stvari.

– Pokušao sam ovih dana da na internetu pronađem informaciju o tome na koji način bih mogao biti zastupnik za našu zemlju i nisam mogao da je pronađem – naveo je Momić.

E. Dn.

Obratiti se „Dizniju” za dozvolu

U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije za dobijanje licence upućuju na kompaniju „Dizni”, koja je, kažu, jedino ovlašćena za izdavanje licenci.

U Srbiji, podsećaju, važi načelo nacionalnog tretmana, predviđeno Bernskom konvencijom, koja kaže da strani autori u pogledu svojih autorskih prava, u Srbiji imaju istu zaštitu. V. d. direktora Zavoda Vladimir Marić za Tanjug pojašnjava da su dela američkih državljana i kompanija zaštićena u Srbiji na isti način kao autorska dela domaćih državljana. Precizira da se autorsko pravo ne štiti u postupku pred nekim državnim organom.

– Onog trenutka kada autor stvori određeno autorsko delo koje je originalno, on postaje autor i uživa sva moralna i imovinska prava u odnosu na to delo – rekao je Marić.