Мики Маус с дужим ушима може на торту?

поручују да је квалитет увек изнад свега.

Ако забрана стигне, пресудан фактор би требало да буду родитељи, који треба да знају да се ти ликови увек могу заменити играчкама, а слично оригиналима могу бити направљени од јестивих материјала. Омиљена лутка Фрозен би могла бити, на пример, другачије дизајнирана, а популарни Мики Маус би могао имати, рецимо, дуже уши.

Разлог забране коју су добили хрватски посластичари је то што право продаје тих ликова има компанија „Фун Цаке Фацторџ”, ексклузивни партнер носиоца „Дизнијеве” лиценце. За непоштовање те одлуке хрватским посластичарима је предвиђена казна до 300.000 куна. Директор те компаније Томислав Љутић је то објаснио увођењем реда на тржишту те најавио да ће та компанија своје надлежности ускоро проширити и на Србију, што ће практично значити да би забрана важила и за посластичаре у нашој земљи.

Власница радиониц „Десерт” из Чачка Зорица Селаковић каже да би то могло да поремети рад посластичара, али да је квалитет, ипак, најважнији. „Некако ћемо се снаћи, а родитељи ће надам се у свему томе имати у виду Проблем би, како је казала, могао да се реши тако што ће им родитељи купити играчку и ставити на торту, али и тако што би посластичари могли да им предложе неки други анимирани лик или направе нешто другачију фигурицу сличну оној коју желе. „Купци нама свашта траже, неко торте са знаком Шанела, неко омиљеног пива, деца углавом желе Пепа прасе. Није ми јасно чему ограничења... производ ионако траје два сата, не диструбуира се даље”, каже саговорница .

Како каже, да би се удовољило малишанима, и посластичари радили посао као и до сада, могло би да се осмисли мало измена, па тако на пример, да се некој од јунакиња из цртаног филма мало промени „стајлинг” односно, боја хаљине, или да се уместо Фрозен лутке предложи Плава принцеза и слично...

За власника посластичарнице „Татина слатка кућа” из Земуна Николу Момића вест из Хрватске није „сасвим пријатна”, и ако се слично догоди и у Србији, мисли да би могло доћи до пада продаје торти. То ће, како процењује, посебно шкодити мањим, породичним фирмама и радњама које се баве прављењем и продајом торти, а у великој мери подстицаће рад у сивој зони. Ипак, како је казао, и даље је нејасно како би то питање могло бити регулисано и како фирма из Хрватске то намерава тачно да спроведе у пракси.

– Борићемо се квалитетом производа и надам се да ће сваки родитељ настојати да плати оно што ваља и купи свом детету торту за коју зна да је квалитетно направљена – каже Момић, који такође сматра да је слику јунака из цртаћа увек могуће заменити играчком.

Истиче да у Србији постоје фирме које дистрибуирају фигуре за торте и да није јасно како ће сада оне пословати ако из Хрватске дође неко и каже да само он има лиценцу. Као и хрватским колегама, нејасно му је како се уопште добија лиценца за такве ствари.

– Покушао сам ових дана да на интернету пронађем информацију о томе на који начин бих могао бити заступник за нашу земљу и нисам могао да је пронађем – навео је Момић.

Е. Дн.

Обратити се „Дизнију” за дозволу

У Заводу за интелектуалну својину Србије за добијање лиценце упућују на компанију „Дизни”, која је, кажу, једино овлашћена за издавање лиценци.

У Србији, подсећају, важи начело националног третмана, предвиђено Бернском конвенцијом, која каже да страни аутори у погледу својих ауторских права, у Србији имају исту заштиту. В. д. директора Завода Владимир Марић за Тањуг појашњава да су дела америчких држављана и компанија заштићена у Србији на исти начин као ауторска дела домаћих држављана. Прецизира да се ауторско право не штити у поступку пред неким државним органом.

– Оног тренутка када аутор створи одређено ауторско дело које је оригинално, он постаје аутор и ужива сва морална и имовинска права у односу на то дело – рекао је Марић.