Malo ko se otima da bude mesar, pekar, zidar...

u poznatoj nemačkoj kompaniji „Boš“. Oni su posle trogodišnjeg školovanja i svakodnedeljne prakse u „Bošovoj” radionici, mesec nakon završetka školovanja stali iz mašina i odmah krenuli da samostalno rade. Jedan od desetorice industrijskih mehaničara Miloš Tatić ističe da posle prakse u „Bošu” počinje da radi u sektoru za programiranje i da radni dan traje sedam sati.

Mada su ti učenici s mature otišli pravo u „Boš“, i nedavni upis u srednje škole pokazao je da su đaci malo zainteresovani za zanate, iako im je šansa da dobiju radno mesto mnogo veća nego kada završe bilo koju četvorogodišnju školu. Naime, nakon prvog upisnog roka najviše slobodnih mesta za drugi ostalo je upravo na zanatima, i to onima koji su preko potrebni privredi. Zbog toga što đaci izbegavaju da upišu trogodišnje zanate, postoji mogućnost da Srbija uskoro ostane bez mesara, pekara, tesara, krojača, varilaca... a i sada ih nema nezaposlenih. Tako je za drugi upisni krug u sremskomitrovačkim srednjim školama najviše slobodnih mesta ostalo u Prehrambeno-šumarskoj i hemijskoj školi, i to za pekare, mesare i prehambene tehničare, iako je u tom gradu mesni gigant „Mitros”, kojeg je kupio austrijski gingant „Gerlinger”, pokrenuo proizvodnju i iskazao potrebu za zapošljavanjem školovanih mesara.

Ni u Rumi, koja je blizu Sremske Mitrovice, maturanti nisu bili zainteresovani da postanu mesari jer je u Poljoprivredno-prehrambenoj školi „Stevan Petrović Brile” ostalo još 13 slobodnih mesta. U toj školi ostalo je i osam slobodnih mesta za pekare, a u rumskoj Srednjoj tehničkoj školi „Milenko Brzak Uča” ostalo je devet slobodnih mesta za bravare, iako se oni brzo i lako zapošljavaju u sremskomitrovačkom brodogradilištu. Ili, u odeljenje Politehničke škole u Subotici samo jedan učenik prijavio se za zidara, a potrebe građevinarstva u tom gradu su velike, kao i nedostatak tih zanatlija.

Slična situacija je i u ostatsku Srbije, gde maturanti radije biraju da ostanu neupisani u željenu četvorogodišnju školu nego da upišu zanat ili se pre odlučuju za medicinsku i ekonomsku školu i gimnaziju. Odnosno, upisuju srednje škole nakon čijeg završetka teško mogu dobiti posao, a odbacuju zanate s kojima bi odmah nakon mature mogli početi da rade. Tako je malo učenika upisalo zanimanje modni krojač u niškim tehničkim školama, iako poslodavci u Nišu traže radnike te struke. U tom gradu se samo tri učenika opredelilo za zanimanje keramičar, teracer, pećar, ali i za zanimanje električar, iako je Elektrotehnička škola „Nikola Tesla” već s poznatim firmama „Yonson elektronik”, „Elektroprivreda Srbije” i „LMB soft”, potpisala ugovore da učenici u drugoj i trećoj godini praksu obavljaju u njihovim pogonima.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić objašnjava da đaci već godinama pokazuju slabo interesovanje za trogodišnje škole, iako im dobar zanat obezbeđuje siguran posao.

– Bez obzira na to što ih odmah po dobijanju diplome čeka radno mesto i pristojan posao, đaci neće da upisuju zanate – rekao je Antić. – Čini mi se da je krivica za to na roditeljima jer njih kao da je sramota da im deca budu mesari, pekari, bravari, zidari, instalateri... Najpre bi roditelji trebalo da shvate da je budućnost upravo u zanatima jer bez dobrog zanatlije i tehničara nema razvoja privrede.

LJ. Malešević

Zanatske profile prilagoditi zahtevima privrede

Da bi se povećalo interesovanje i dobio kvalitetan kadar, u Privrednoj komori Srbije smatraju da se zanatski profili moraju modernizovati i prilagoditi zahtevima privrede.

Direktorka Centra PKS-a za edukaciju Mirjana Kovačević kaže da se mora promeniti tehnologija, uslovi rada, okruženje u kojem se radi, dodajući da su to neki od elementa koje treba uzeti u obzir kada se gleda šta onaj ko se opredelio za obrazovni profil treba da uči. On treba, kako kaže, da uči ono što će zaista imati primenu u praksi.