Lane doznake iz inostranstva iznosile 3,43 milijarde evra
Strane direktne investicije donele su lane Srbiji tri milijarde evra, dok je, po preliminarnim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije koji su dostavljeni „Dnevniku”, priliv po osnovu doznaka građanima Srbije u 2018. godini iznosio 3,43 milijarde evra i bio je 15,9 odsto veći nego u 2017.
Podaci NBS-a pokazuju da se, kao i u prethodnim godinama, učešće priliva po osnovu dozvanaka lane u bruto domaćem proizvodu Srbije, kretalo na nivou od oko osam procenata. U NBS-u skreću pažnju na to da se, po podacima o registrovanim doznakama – ličnim transferima, u prošloj godini prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje u zavisnosti od destinacije i načina slanja, pa se tako preko brzog transfera novca prosečan iznos kretao oko 262 evra, dok je preko računa banaka on znatno veći i kretao se oko 2.000 evra.
U NBS-u za „Dnevnik” napominju da se u okviru ličnih transfera iz inostranstva, a prema metodologiji platnog bilansa MMF-a, u njih ubrajaju: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoć i pokloni iz inostranstva upućeni fizičkim licima – rezidentima Srbije. Prošle godine je priliv po osnovu penzija i socijalnih primanja iznosio 724,8 miliona evra, što je 3,6 odsto, ili 25,4 miliona evra, više nego u 2017.
NBS je našem listu dostavio i podatke o prilivu doznaka – ličnih transfera – iz deset najznačajnijih država tokom prošle godine. Po tim podacima, najveći priliv bio je iz Nemačke i iznosio je 978,1 miliona evra, ili 28,5 odsto ukupnog iznosa. Slede doznake iz Švajcarske s 515,6 miliona evra, ili 15 odsto ukupnog iznosa. Iza nje su doznake iz Austrije s 291,9 milion evra, ili 8,5 procenata ukupnog priliva. Iz Francuske je prošle godine u Srbiju na ime doznaka stiglo 194,1 miliona evra, što je 5,7 odsto ukupnog iznosa, a iz SAD 178,6 miliona evra, ili 5,2 odsto ukupnog iznosa.
Iz Hrvatske je lane stiglo 156,6 miliona evra – 4,6 odsto ukupnog iznosa, iz Slovenije 83,4 miliona– 2,4 odsto, a iz Rusije 82,2 miliona, što je takođe oko 2,4 procenta ukupnog iznosa. Lane je iz Italije stiglo 79,7 miliona evra – 2,3 odsto, iz Švedske 72,4 miliona – 2,1 odsto, dok je iz drugih zemalja sveta pristiglo 796,9 miliona evra, ili 23,2 odsto ukupnih doznaka pristiglih u 2018. godini.
Najmanje prihode iz inostranstva ima Beogradski region
Najmanje prihode iz inostranstva, po podacima RZS-a, lane je imao Beogradski region – 0,7 odsto, što je znatno manje od mesečnog proseka na nivou države, ali i više nego duplo od mesečnog prihoda domaćinstava u vojvođanskim gradovima – 1,7 odsto. Kada je reč o domaćinstvima van gradskog područja, i tu je Beogradski region imao najmanji procenat prihoda iz inostranstva, i to šest puta manji nego vojvođanske opštine – 1,8 odsto mesečno.
Republički zavod za statistiku je među devet načina na koji su se ostvarivali prihodi domaćinstava u 2018. godini u novcu i naturi uračunao i primanja iz inostranstva. Po tim podacima, prihodi iz inostranstva prošle godine iznosili su na nivou države 1,2 odsto ukupnih novčanih prihoda i po visini su bili šestom mestu novca koji su domaćinstva u Srbiji mesečno sticala. Zanimljivo je, a po podacima RZS-a, da je najveći procenat priliva novca, odnosno prihoda iz inostranstva, u Srbiji lane imala Vojvodina – 1,7 odsto, i on je bio veći od državnog proseka, ali i od priliva doznaka iz inostranstva u regionu Šumadije, zapadne, istočne i južne Srbije, iako se veruje da najviše gastabajtera ima upravo iz tih delova Srbije.
Takođe, prihodi iz inostranstva u vojvođanskim gradovima lane su bili manji nego u vojvođanskim opštinama. Podaci RZS-a pokazuju da su lane domaćinstva u gradskim podučjima Vojvodine mesečno na ime prihoda iz inostranstva imala 1.017 dinara, a u ostalim opštinama 1.054.
LJ. Malešević
