Bankama devize građana više ne trebaju?

već je pala na kamatu od pola procenta godišnje pa i niže od toga. Taman kada su štediše pomislile da gore, odnosno niže, neće biti, saznale su da i to može da se desi: banke bi na uloge u evrima mogle ubuduće naplaćivati negativnu kamatu. Odnosno, klijenti bi plaćali banci što imaju ulog kod nje. Pošto u tom slučaju bilo kakva zarada ne bi postojala, to bi bilo plaćanje banci što čuva novac.

Povodom tih najava Narodna banka Srbije je izdala saopštenje u kojem kaže da se, čak i u zemljama u kojima centralne banke u dužem periodu imaju stope u minusu, banke uzdržavaju od negativnh kamata u depozitnom poslovanju s klijentima, i to i s privredom i sa stanovništvom. Čak i u zemljama koje su te stope uvele, to su retki i izolovani slučajevi. Primena negativnih kamatnih stopa propisana je tada u specifičnim slučajevima, isključivo u poslovanju s velikim korporativnim klijentima, i to za veoma visoke depozite. Iz NBS-a podsećaju na to da kod nas postoji razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kako kod dinara, tako i kod deviza. To bankama omogućava da posluju profitabilno, zato cena koštanja izvora u odnosu na upotrebna sredstva ne može biti opravdanje za negativne kamate.

Zašto su banke još pre pet-šest godina nudile stope od osam odsto za devizne depozite a sada najavljuju minus? O tome profesor s Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović kaže:

– Pomenuta najava bankara o negativnim stopama ne predstavlja čudo – iznenađen sam što se to nije dogodilo i ranije – veli on. – Banke su u Srbiji prelikvidne i nemaju interesa da sakupljaju depozite. Posebno im nije zanimljiva oročena devizna štednja. Nemaju gde da plasiraju taj novac jer su na našem tržištu kreditni plasmani i kod stanovništva i kod privrede na minimumu. U bliskoj budućnosti ne treba očekivati obrt. Bankari će gledati da zadrže sigurne plasmane i reše se loših. Što se tiče viška likvidnosti, negativne kamate su očekivano rešenje.

Hoće li se građani sada okrenuti finansijskom tržištu i početi da kupuju vrednosne hartije, gde su prinosi veći i sigurno će postojati? Živanović objašnjava da je naše tržište plitko i da investitorima ne nudi kvalitetne alternative za bankarske depozite. Postoji šansa da građani plasiraju deo novca u državne hartije od vrednosti preko banaka ili brokersko-dilerskih kuća, ali i prinosi na njih padaju i manji su nego što su bile kamate na uloge pre nekoliko godina.

– Treba očekivati pad prinosa na te hartije jer su oni, po meni, bili na nerealno visokom nivou. Isto tako, očekujem i dalji pad referentne stope jer je ona kod nas još visoka u odnosu na kretanja na međunarodnom tržištu – kaže Živanović.

Što se tiče ulaganja u državne obveznice, to građanima postaje sve atraktivnije. Međutim, kamate i tu padaju: za obveznice nominovane u evrima donedavno su bile 4,5 do pet odsto, a sada su tri porcenta. Drugi problem je to što su tu minimalne sume za kupovinu obveznica previsoke za obične štediše i kreću se od 5.000 evra, odnosno 50.000 dinara, naviše. O tome šta tu ih čeka, Branislav Jorgić iz brokerske kuće „Jorgić” kaže:

– Čak i ako odluče da kupe obveznice, ulagači će taj novac morati da prebace s računa u banci – objašnjava on. – To znači da će plaćati ležarinu ako je bude. Ali, ja u toj priči vidim još jednu negativnu stranu: dosta štediša će se odlučiti na to da novac drži kod kuće. Tako će on lakše ući u ilegalne tokove i sivu zonu. To, pak, doprinosi povećanju nivoa sive ekonomije, što svakako nije dobro.

D. Vujošević

Na štednji 8,7 milijardi evra

Hoće li stopa otići u minus ili ne, tek će se videti. Do Dana štednje, 31. oktobra, ostalo je još tri i po meseca. Tada prestaje oročenje za najviše uloga. Banke će tada izaći s novom politikom. U Srbiji je početkom ove godine bilo 8,7 milijardi evra štednje, a od toga je više od 90 odsto u evrima.

Što se tiče negativnih stopa, imaju ih Nemačka i Švajcarska, i iznose –0,1 odsto godišnje.