Kroz Balkanski tok uskoro će poteći gas

– Balkanski tok je završen, povezan je s gasovodom u Srbiji. Zvanični događaji u vezi sa završetkom gasovoda se ne održavaju zbog pandemije koronavirusa, i ceremonija će verovatno biti održana kasnije  rekao je jedan izvor upućen u dešavanja, pišu ruski mediji.

Bugarska je u januaru 2019. godine donela odluku o nastavku kraka „Turskog toka” u Srbiju.

S tim u vezi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je u oktobru 2020. da će Srbija do kraja godine u potpunosti završiti izgradnju gasovoda od bugarske do mađarske granice, navodi „Sputnjik”.

Izgradnja srpske deonice Turskog toka započeta je u martu 2019. godine.

Balkanski tok je krak Turskog toka kojim će se ruski gas transportovati do Srbije i dalje ka Evropi.

Balkanski tok je značajna prilika za ceo region i njegovu energetsku bezbednost.

Mogućnosti da deset do 15 milijardi kubnih metara ruskog gasa iz Turske prođe prema Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i Austriji ozbiljna je šansa da unapredimo eneretsku bezbednost. To će otvoriti mogućnost razvoja gasifikacije i gasne privrede.

Posle propasti projekta Južni tok 2014. godine, i krize u rusko-turskim odnosima izazvan obaranjem ruskog borbenog aviona „Su-24” novembra 2015, ugovor o izgradnji gasovoda „Turski tok” potpisan je oktobra 2016. godine.

Gradnja je počela maja 2017. godine, a prvi kubici gasa ka Turskoj potekli su 8. januara 2020.

Gasovod je dugačak 930 kilometara, s kapacitetom od 31,5 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Prvi krak prolazi kroz Tursku, dok drugi ide ka Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj. Srbija i Bugarska taj deo gasovoda nazivaju Balkanski tok. Kapacitet svakog kraka je 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Ta količina energije je dovoljna da zadovolji potrebe 15 miliona srednjih domaćinstava.

Turskim tokom transportuje se gas od ruske kompresorske stanice blizu Anape u ruskoj Krasnodarskoj oblasti, preko Crnog mora do prijemnog terminala u turskom mestu Kijikej. Od Kijikeja krak gasovoda nastavlja se ka distributivnom centru Luleburgas. Sledeći segment, dug 145 kilometra, ide ka centru u Ipsali na tursko-grčkoj granici, i tu se grana ka tursko-bugarskoj granici.

U Srbiju bi, po ranijim projekcijama, trebalo da stiže oko 9,5 milijardi kubika gasa, a zarada od tranzitne takse bi bila 150 miliona dolara godišnje.

Sve što je Srbija uložila u taj projekat trebalo bi da se vrati za oko 12 godina.

Dalja izgradnja cevovoda ka jugoistočnoj i centralnoj Evropi bila je obaveza zemalja uključenih u projekat – Bugarske, Srbije i Mađarske. U planu je da se gasovod nastavi ka Austriji i Slovačkoj.

Srbija je izgradila magistralni gasovod od 403 kilometra od bugarske do mađarske granice, odnosno od Zaječara do Horgoša, kojim će se dopremati gas iz Turskog toka, odnosno Balkanskog.

Deonicu gasovoda u Srbiji izgradilo je mešovito rusko-srpsko preduzeće „Gastrans”, u kojem većinski udeo od 51 odsto ima ruski „Gasprom” a 49 odsto ima Javno preduzeće „Srbijagas”.

D. Mlađenović