Кроз Балкански ток ускоро ће потећи гас

– Балкански ток је завршен, повезан је с гасоводом у Србији. Званични догађаји у вези са завршетком гасовода се не одржавају због пандемије коронавируса, и церемонија ће вероватно бити одржана касније  рекао је један извор упућен у дешавања, пишу руски медији.

Бугарска је у јануару 2019. године донела одлуку о наставку крака „Турског тока” у Србију.

С тим у вези, председник Србије Александар Вучић обећао је у октобру 2020. да ће Србија до краја године у потпуности завршити изградњу гасовода од бугарске до мађарске границе, наводи „Спутњик”.

Изградња српске деонице Турског тока започета је у марту 2019. године.

Балкански ток је крак Турског тока којим ће се руски гас транспортовати до Србије и даље ка Европи.

Балкански ток је значајна прилика за цео регион и његову енергетску безбедност.

Могућности да десет до 15 милијарди кубних метара руског гаса из Турске прође према Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији озбиљна је шанса да унапредимо енеретску безбедност. То ће отворити могућност развоја гасификације и гасне привреде.

После пропасти пројекта Јужни ток 2014. године, и кризе у руско-турским односима изазван обарањем руског борбеног авиона „Су-24” новембра 2015, уговор о изградњи гасовода „Турски ток” потписан је октобра 2016. године.

Градња је почела маја 2017. године, а први кубици гаса ка Турској потекли су 8. јануара 2020.

Гасовод је дугачак 930 километара, с капацитетом од 31,5 милијарде кубних метара гаса годишње. Први крак пролази кроз Турску, док други иде ка Бугарској, Србији и Мађарској. Србија и Бугарска тај део гасовода називају Балкански ток. Капацитет сваког крака је 15,75 милијарди кубних метара гаса.

Та количина енергије је довољна да задовољи потребе 15 милиона средњих домаћинстава.

Турским током транспортује се гас од руске компресорске станице близу Анапе у руској Краснодарској области, преко Црног мора до пријемног терминала у турском месту Кијикеј. Од Кијикеја крак гасовода наставља се ка дистрибутивном центру Лулебургас. Следећи сегмент, дуг 145 километра, иде ка центру у Ипсали на турско-грчкој граници, и ту се грана ка турско-бугарској граници.

У Србију би, по ранијим пројекцијама, требало да стиже око 9,5 милијарди кубика гаса, а зарада од транзитне таксе би била 150 милиона долара годишње.

Све што је Србија уложила у тај пројекат требало би да се врати за око 12 година.

Даља изградња цевовода ка југоисточној и централној Европи била је обавеза земаља укључених у пројекат – Бугарске, Србије и Мађарске. У плану је да се гасовод настави ка Аустрији и Словачкој.

Србија је изградила магистрални гасовод од 403 километра од бугарске до мађарске границе, односно од Зајечара до Хоргоша, којим ће се допремати гас из Турског тока, односно Балканског.

Деоницу гасовода у Србији изградило је мешовито руско-српско предузеће „Гастранс”, у којем већински удео од 51 одсто има руски „Гаспром” а 49 одсто има Јавно предузеће „Србијагас”.

Д. Млађеновић