Kriza (ni)je zatvorila 600.000 radnih mesta

podaci o tome koliko je zaposlenih bilo na početku privatizacije i na kraju prošle godine, kada je taj mukotrpni proces trebalo da se završi. Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja na početku privatizacije nije postojao, ali zato sada ima podatke o broju zaposlenih i trebalo bi da bude jedino pravo mesto na kojem se mogu dobiti podaci o stvarnom broju zaposlenih.

Mada su i procene sindikata o nestalim radnim mestima zastrašujuće, ipak, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo od 2008. godine, kada je počela svetska ekonomska kriza, do 2012. u Srbiji se broj zaposlenih smanjio za čak 600.000. Takva računica proizlazi kada se uporedi broj zaposlenih 2008. i 2012. na osnovu ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Te 2008. godine ukupno je bilo zaposleno 2.821.724 radnika, a na kraju 2012. godine bilo je upisano 2.228.343. Razlika od 593.381 zaposlenog značila bi da je bilo upravo toliko radnika manje.

Međutim, kada se, koristeći iste podatke Republičkog zavoda za statistiku, uporedi broj zaposlenih u 2008. i onih koji su prošle godine imali posao, dolazi se do razlike od 263.298. No, kada se opet prostom matematikom od 2.558.426 zaposlenih u prošloj godini oduzme 2.228.343, koliko je posao imalo 2012, dolazi se do razlike od 330.083 radna mesta. To pak znači da je u protekle četiri godine nadoknađeno nešto više od polovine radnih mesta izgubljenih od 2008. do 2012. Rezultat, s obzirom na ekonomske prilike u Srbije, nije loš jer automatski znači povećanje stope zaposlenosti, odnosno smanjenje stope nezaposlenosti u odnosu na 2012. godinu. Ipak, kada se poredi prošla godina i 2014, vidi se da rast zaposlenosti i nije toliko veliki.

Jer, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2014. godini bilo je zaposleno 2.544.188 ljudi, a lane 2.558.426, što znači da je razlika 14.238 novouposlenih. Fiskalni savet Srbije sumnja u podatke koji se dobijaju Anektom Republičkog zavoda za statistiku o radnoj snazi, tvrdeći da se iz ekonomskih rezultata ne vidi da je broj zaposlenih od 2008. do 2012. godine smanjen za 600.000, kao ni da je on od 2012. do prošle godine povećan za 330.000. Takvu računicu Fiskalni savet smatra problematičnom jer ne može da nađe gde je tih  600.000 nestalih radnih mesta, tvrdeći da toliki pad zaposlenosti tokom ekonomske krize nije zabeležen ni u jednoj drugoj zemlji Centralne i Istočne Evrope, iako je u među njima bilo i onih koje su zabeležile dvocifren pad BDP-a, dok je on u Srbiji u tom periodu iznosio 2,2 odsto.

Još više sumnje kod Fiskalnog saveta izaziva činjenica da se toliki pad zaposlenosti, od 600.000 za četiri godine, događao u privatnom sektoru jer je javni sektor zadržao približno nepromenjen broj zaposlenih. Kao dokaz, ističu da za državu radi oko 750.000 zaposlenih, neposredno 500.000 i još oko 250.000 u javnim i državnim preduzećima. Da je 600.000 ostalo bez posla za četiri godine, to bi značilo znatno umanjenje i za javni sektor, ali iz podataka za prošlu godinu jasno je da se on nije smanjio čak ni za onoliko za koliko je trebalo da je sprovedena racionalizacija, koja je odložena za ovu godinu.

LJ. Malešević

Nije samo igra brojki

„Sistemski problemi u zavničnoj statistici kretanja zaposlenosti, ne samo što otežavaju detaljnije strukturne analize važnih makroekonomskih trendova već stvaraju i praktične probleme u vođenju ekonomske politike koja ne raspolaže nekim od najosnovnijih ekonomskih podataka – koliko je ljudi stvarno zaposleno u Srbiji i kakvi su trendovi na tržištu rada. Stvarno kretanje zaposlenosti u Srbiji će u srednjem roku, do 2018. godine, najverovatnije stagnirati, bez obzira na indikatore koje će objavljivati Republički zavod za statistiku. Naime, u naredne dve godine se očekuje relativno nizak privredni rast. Kumulativno bi BDP u 2016. i u 2017. godini mogao porasti oko četiri odsto, što bi onda, uz standardnu elastičnost kretanja zaposlenosti u odnosu na BDP, ukazivalo na mogući rast zaposlenosti od oko dva odsto”, zaključio je Fiskalni savet Srbije.