Kamate u Srbiji na istorijskom minimumu
Klijenti banaka koji ovih dana odluče da podignu kredit dobiće ga pod nikad povoljnijim uslovima. Ne samo da su kamate pale već su se na našem tržištu pojavile i pozajmice s nominalnom stopom od nula odsto.
Mogu li klijenti očekivati da će se pad kamata nastaviti ili će uskoro doći do obrta? O tome profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić kaže: „Kamate su danas u Srbiji na istorijskom minimumu i očekujem da uskoro počnu da rastu“, navodi naš sagovornik. „Što se tiče stope od nula odsto, pa to je kao akcija u prodavnici kada se snizi roba. Klijenti kojima treba novac mogu to da iskoriste. Preporučio bih im da pogledaju i provere i sve dodatne troškove koji idu uz takav kredit. Kamate na kredite u domaćoj valuti ne mogu se, logično, odobravati ispod stope inflacije jer banka gubi na glavnici. Kod nas je ona sada tri odsto. Moguće je da takvom akcijom banka želi da privuče nove klijente“.
Pomenutu pozajmicu s nominalnom stopom nula ponudila je Kredi agrikol banka. Klijentima koji prebace platu i otvore račun kod te banke nudi se pozajmica na 240.000 dinara makismalno, a na rok od 12 meseci. Mesečna rata je 20.000 dinara. To su keš i refinansirajući krediti. Nema administrativnih troškova, onih za obradu zahteva, a klijentima se ne naplaćuje ni prevremena otplata kredita ako se za to odluče. Najveći trošak imaće za tekući račun kada prebace platu, i to 230 dinara mesečno, što je uproseku isto i kod drugih banaka. Tu je još izveštaj Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, što staje 246 dinara.
U Srbiji je ovih dana počela da radi nova banka. Marfin je, nakon privatizacije, postala Eksportna banka. Direktna banka će u julu završiti preuzmanje Findomestik banke. Hoće li i oni privlačiti klijnte kamatama ispod inflacija, ostaje da se vidi.
Kamate na dinarske kredite za refinansiranje se kod nas sada kreću oko deset odsto. Banke uz to nude razne pogodnosti kao što je, recimo, besplatna polisa osigranja u slučaju gubitka posla ili invalidnosti.
Banke su kod nas obevezne da kroz efektivnu kamatnu stopu iskažu sve troškove – uz taj dodatak dobija se efektivna stopa od 2,17 odsto godišnje.
Posebna pogodnost je što taj zajam može da se koristi za refinansiranje starih kredita, pozajmica po tekućem računu i rivolving kartica. Kod dve potonje klijent kamate koje se kreću od 15 do 25 odsto nastvalja da otplaćuje znatno povoljnije.
O tome otkud nula u rubrici „nominalna kamata” član Izvršnog odbora Svetozar Šijačić, koji je u Kredi agrikol banci zadužen za sektor stanovništva kaže:
„Želimo da pomognemo klijentima da se oslobode starih obaveza te da dalje mogu slobodno da planiraju svoje finansije“, objašnjava on.
„Izvesno je da će banka uz tu ponudu dobiti nove klijente. Krediti za refinansiranje su kod nas za građane već nekoliko godina najpopularniji. Za prva tri meseca porasli su 7,4 odsto i zaustavili se na sumi od 79,34 milijardi dinara. Drugi rastu neuporedivo sporije. Nekada najpopularniji gotovinski su za prva tri meseca, po podacima Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije, porasli 4,5 odsto i suma je 274,04 milijarde. Veći deo nasleđen je od pre pet i više godina i sada se otplaćuje“.
D. Vujošević
