Камате у Србији на историјском минимуму
Клијенти банака који ових дана одлуче да подигну кредит добиће га под никад повољнијим условима. Не само да су камате пале већ су се на нашем тржишту појавиле и позајмице с номиналном стопом од нула одсто.
Могу ли клијенти очекивати да ће се пад камата наставити или ће ускоро доћи до обрта? О томе професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић каже: „Камате су данас у Србији на историјском минимуму и очекујем да ускоро почну да расту“, наводи наш саговорник. „Што се тиче стопе од нула одсто, па то је као акција у продавници када се снизи роба. Клијенти којима треба новац могу то да искористе. Препоручио бих им да погледају и провере и све додатне трошкове који иду уз такав кредит. Камате на кредите у домаћој валути не могу се, логично, одобравати испод стопе инфлације јер банка губи на главници. Код нас је она сада три одсто. Могуће је да таквом акцијом банка жели да привуче нове клијенте“.
Поменуту позајмицу с номиналном стопом нула понудила је Креди агрикол банка. Клијентима који пребаце плату и отворе рачун код те банке нуди се позајмица на 240.000 динара макисмално, а на рок од 12 месеци. Месечна рата је 20.000 динара. То су кеш и рефинансирајући кредити. Нема административних трошкова, оних за обраду захтева, а клијентима се не наплаћује ни превремена отплата кредита ако се за то одлуче. Највећи трошак имаће за текући рачун када пребаце плату, и то 230 динара месечно, што је упросеку исто и код других банака. Ту је још извештај Кредитног бироа Удружења банака Србије, што стаје 246 динара.
У Србији је ових дана почела да ради нова банка. Марфин је, након приватизације, постала Експортна банка. Директна банка ће у јулу завршити преузмање Финдоместик банке. Хоће ли и они привлачити клијнте каматама испод инфлација, остаје да се види.
Камате на динарске кредите за рефинансирање се код нас сада крећу око десет одсто. Банке уз то нуде разне погодности као што је, рецимо, бесплатна полиса осиграња у случају губитка посла или инвалидности.
Банке су код нас обевезне да кроз ефективну каматну стопу искажу све трошкове – уз тај додатак добија се ефективна стопа од 2,17 одсто годишње.
Посебна погодност је што тај зајам може да се користи за рефинансирање старих кредита, позајмица по текућем рачуну и риволвинг картица. Код две потоње клијент камате које се крећу од 15 до 25 одсто настваља да отплаћује знатно повољније.
О томе откуд нула у рубрици „номинална камата” члан Извршног одбора Светозар Шијачић, који је у Креди агрикол банци задужен за сектор становништва каже:
„Желимо да помогнемо клијентима да се ослободе старих обавеза те да даље могу слободно да планирају своје финансије“, објашњава он.
„Извесно је да ће банка уз ту понуду добити нове клијенте. Кредити за рефинансирање су код нас за грађане већ неколико година најпопуларнији. За прва три месеца порасли су 7,4 одсто и зауставили се на суми од 79,34 милијарди динара. Други расту неупоредиво спорије. Некада најпопуларнији готовински су за прва три месеца, по подацима Кредитног бироа Удружења банка Србије, порасли 4,5 одсто и сума је 274,04 милијарде. Већи део наслеђен је од пре пет и више година и сада се отплаћује“.
Д. Вујошевић
