Javni dug i javna preduzeća sapliću povišice

na to da bi se takva odluka mogla veoma lako pokazati kao preuranjena. U izveštaju o tekućim finansijskim kretanjima od pre dva dana Fiskalni savet navodi da se buyetski deo finansijske konsolidacije za sada sprovodi dobro, ali da reformski deo, koji je presudan za trajno ozdravljenje javnih finansija Srbije, ozbiljno kasni.

Naime, članovi Fiskalnog saveta objašnjavaju da bi uspešno sprovođenje reformi trebalo da poboljša strukturu javnih rashoda, umanji fiskalne razlike u budućnosti i pruži podršku za visok i održiv privredni rast u srednjem roku. Drugim rečima, da omogući ozdravljenje javnih finansija Srbije. Upravo zbog toga je, napominje Savet, opasno da se u delu šire pa i stručne javnosti, formira mišljenje da je fiskalna konsolidacija praktično završena, odnosno da su problemi domaćih javnih finansija rešeni time što je deficit opšte države dosta umanjen. Međutim, to nije tako i zbog toga bi se i odluka o najavljenom povećanju plata i penzija u 2017. godini, uz sve nerešene strukturne probleme javnih finansija Srbije, mogla veoma lako pokazati kao preuranjena.



Fiskalni savet Srbije smatra da je fiskalni deficit u 2016. godini oko dva odsto BDP-a veoma dobar rezultat jer će biti upola manji nego što je bilo planirano za ovu godinu, ali i pored toga postoji nekoliko razloga zbog kojih je i on visok, a prekomerno fiskalno popuštanje problematično i opasno. Prvo, Srbija je s javnim dugom od 74-75 odsto BDP-a i dalje veoma zadužena zemlja i dovoljan je samo jedan novi spoljni šok da se ponovo nađe na korak od izbijanje krize javnog duga. Da bi se javni dug spustio na bezbedniji nivo – najviše 60 odsto BDP-a, smatra Savet, nužno je da se deficit u srednjem roku dodatnim uštedama smanji oko 0,5 odsto BDP-a, a zatim još nekoliko godina zadrži na tako niskom nivou.



Fiskalni savet zamera i to što dobar fiskalni rezultat u ovoj godini nije postignut smanjenjem javnih rashoda do nivoa koji odgovara snazi domaće privrede, već je ostvaren iznenađujuće velikom naplatom javnih prihoda, čija održivost nije potpuno izvesna. Odlaganjem reformi javnog sektora, pre svega javnih i državnih preduzeća, državi i dalje prete isti fiskalni rizici koji bi u narednim godinama mogli praktično da ponište dosadašnje dobre rezultate fiskalne konsolidacije.



Planirane uštede u 2016. neće se ostvariti, smatra Fiskalni savet, a pošto se pojavljuju i neki neplanirani troškovi, javnih rashodi biće veći od buyetiranih oko 35 milijardi dinara. Podseća na to da je pojedinačna najvažnija mera uštede u ovoj godini trebalo da bude racionalizacija broja zaposlenih u opštoj državi, ali se to ni izbliza neće ostvariti u planiranom obimu. Pošto će na kraju godine u opštoj državi raditi znatno veći broj radnika nego što je bilo predviđeno, to će suštinski dovesti do probijanja buyetskog okvira za plate za tri -četiri milijade dinara.



LJ. Malešević

 

Izbegavanje reforme javnih preduzeća



Reforma javnih preduzeća uglavnom se izbegava, a vidljivi pomaci napravljeni su jedino u „Železnicama Srbije”, ocenjuje Savet. Rešavanje statusa i reforma preduzeća u privatizaciji nisu sprovedeni u ovoj godini, zbog čega se fiskalni rizik usled njihovog lošeg poslovanja povećava. Uz to, napominje Savet, finansiranje lokalnog nivoa vlasti nije pod kontrolom: iako se formalno beleže približno izbalansirani buyeti, suštinski postoje veliki problemi.