DARKO MARJANOVIĆ PRAVI PROGRAME S VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM: Savršeni za marketing, daleko od kreative

Ne čudi zato da je 2018. proglašen za EY preduzetnika godine. On je predvodio revoluciju u sektorima telekomunikacija, maloprodaje i finansija kroz rešenja zasnovana na podacima. Sa samo 23 godine, Darko je osnovao Things Solver, s ciljem da omogući kompanijama da koriste AI za rast i unapređene veze sa korisnicima.

Trenutno je fokusiran na izgradnju Solver AI Suite, seta modularnih aplikacija koje pomažu marketing i prodajne timove da razumeju i angažuju svoje korisnike kroz ujednačavanje i standardizaciju podataka, segmentaciju i uvide, automatizaciju marketinga i korišćenje naprednog AI sistema preporuka za veće stope konverzije.

- Mi smo kompanija koja se bavi izradom softvera za podršku marketingu. Nastojimo da im pomognemo da upoznaju svoje potrošače, a sa druge strane, mogu da ih targetiraju, da urade procenu i pošalju pravovremeno prave ponude, za svakog pojedinačnog korisnika – kaže Darko Marjanović. – U fokusu nam je personalizacija, i pravimo takav alat da svako dobije šta mu treba, i to bez spamovanja.

Naravno, postavlja se pitanje kako uskladiti personalizovanu ponudu korisnicima, i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji štiti baš podatke koji su potrebni za targetiranje.

- Korisnici daju saglasnost za prikupljanje podataka, zato što žele da dobijaju relevantne stvari i ponude. Niko ne voli da dođe na neki sajt ili prodavnicu i da ne nađe ono što mu treba. Ovaj softver je baš tome namenjen, jer se njime povećava i zadovoljstvo korisnika koji dobija sve što traži na najbrži mogući način – kaže Marjanović, dodajući da je Solver AI Suite u potpunosti izrađen, kao i da ga koristi više kompanija i u Srbiji i u inostranstvu, SAD i Brazilu, pre svih banke, maloprodavci, i telekomunikacione kompanije. Društvo je šarenoliko, kaže.

AI u nazivu aplikacije upućuje na korišćenje veštačke inteligencije u izradi i korišćenju softvera. I zato je neizbežno spominjanje takozvanih rekomendera, sistema i delova softvera koji, na osnovu korisnikovih klikova i zadržavanja na određenim stranicama, kreiraju preporuke, obično šta da kupe, šta da čitaju, gde da nabave to što traže.

Srpski ChatGPT u razvoju

- Inače, mi smo i na srpskom jeziku razvili softver sličan ChatGPT, ali je to sve na početku i trebaće vremena da se razvije, baš zbog ovakvih stvari, kao što su bagovi u programiranju. Sve to može da radi bolje, ali je dosta skupo, tako da je uvek pitanje šta dobijamo, a šta ulažemo. Treba naučiti balansirati između hajpa i stvarnog korišćenja veštačke inteligencije – kaže Darko Marjanović.

- Svi rekomenderi personalizacije bazirani su na veštačkoj inteligenciji, to su najnoviji tipovi modela koje su razvijali kolege u Srbiji. To je praktično domaći proizvod. I sve ovo što predstavljamo je podržano od strane takvih modela – ističe Darko Marjanović.

A kad smo kod veštačke inteligencije, treba da spomenemo i probleme s kojima se i dalje susrećemo u njenom korišćenju: nedostatak empatije, ravnu liniju komunikacije, pogrešno filtriranje informacija koje deli, čak i bagove u nekim složenijim operacijama. Pa kako se prevladavaju problemi koje ima veštačka inteligencija?

- Svi smo u nekom “hajpu” oko ChatGPT-a i svi posmatraju AI kao da samo ima veze s kreiranjem teksta, slika, muzike. Ustvari, AI je mnogo širi od toga. U AI spadaju i rekomenderi, detekcija prevara i slično. Modeli za marketing su mnogo stabilniji i mogu da rade automatizovano, za razliku od novih stvari koje se sad rade uz pomoć AI, kao što je kodiranje, gde će proći još dosta vremena pre nego što počne da se pouzdano i kvalitetno koristi.

Drugim rečima, ko AI koristi za zabavu, brzo će odustati, dok će oni koji ga koriste za razvoj nekih fukncija ili kao pomoć za kreativne poslove, unosom podataka doprineti razvoju AI koji na taj način “uči”.

 - Što se tiče kreative, mislim da AI nije spreman za to, čak i ako imamo primere gde se AI koristi za pisanje koda to je na nivou juniora ili pomoćnika, a ne seniora. Proći će još dosta vremena, ali je svakako dobro što se dešava jer imamo nedostatak radne snage, tako da ovo može da nadomesti neke poslove, pogotovo u Srbiji, gde nedostaje ljudi u kol centrima, u prodavnicama, bankama. Mi bismo mogli prilično da pomognemo državi u implementaciji čet-bot sistema, u zdravstvu i javnoj upravi – zaključuje naš sagovornik.

Ivana Radoičić