Hmelj po drugi put među Vojvođanima
Prve stabljike hmelja u Bačkom Petrovcu posađene su još 1770.godine. Nekada je u Bačkom Petrovcu pod hmeljom bilo nekoliko hiljada hektara zemlje, a srpske autohtone sorte, kao što su “ Robusta”, “ Aroma” i “Bačka” slate su širom sveta – od Tokija do Njujorka .
Vojvođanske sorte izvozile su se na mnoga strana tržišta, a onda je počela da opada proizvodnja hmelja, stigle su nas i sankcije koje su zabranile izvoz i onoga malo što smo imali, da bi 2011.godine došli dotle da u celoj Srbiji nema ni jedna stabljika ovog “pivskog” sastojka. Akcionarsko društvo “ Petrovec” iz Bačkog Petrovca, danas je jedini uzgajivač hmelja u Srbiji, a prema rečima direktora Rastislava Struhara, trenutno je pod zasadom tri hektara, a u planu je da do kraja godine bude pet, kako bi 2019.godine bilo 20 hektara.
"U najboljim vremenima u Vojvodini se proizvodilo oko 8.300 hektara hemlja, a samo u Bačkom Petrovcu imali smo preko hiljadu hektara hmelja. Odlučili smo da staru domaću sortu hmelja “ Bačka” vratimo na vojvođanske njive , a pred nama je veliki put povratka na tržište i borba da ga danas, kada smo ga izgubili i dobili pivare koje ne koriste naše proizvode, ponovo vratimo na mesto koje je nekada imalo i kada se naveliko izvozilo ", objašnjava za “Dnevnik” Struhar.
Slovenci imaju 1.500, a mi tri hektara pod hmeljom
Dok se Srbija opredelila da ne dodeljuje stimulacije za proizvodnju hmelja što je dovelo do toga da se danas jedino oni u celoj državi bave gajenjem ovog poljoprivrednog proizvoda, naglašava Struhar, Slovenija je uradila drugačije. "Slovenija je davala subvencije i proizvođačima i izvoznicima, pa zato danas ima 1.500 hektara hmelja, a kod nas umesto 8.300 imamo samo ovih nekoliko hektara našeg preduzeća ", ističe Struhar.
Ovo preduzeće je, dodaje, sačuvalo i sadnice, konstrukciju i mehanizaciju . Ima ljude sa iskustvom u gajenju hmelja, trenutno radi na remontu mehanizacije koja je godinama stajala i na obnavljanju autohtonih vrsta sadnica.
" Izgubili smo trižište i na njemu nas nema 10 godina i to sada treba prevladati. Proizvođači koji bi da se bave hmeljarstvom nemaju nikakvih podsticaja od države, iako na ovim prostorima postoje svi potrebni uslovi za bavljenje ovom granom poljoprivrede. Pre dvadesetak godina država je davala stimulacije samo izvoznicima, od čega poljoprivrednici nisu imali ništa i što je doprinelo vađenju hemlja, jer nije bilo računa da se on gaji. Dakle, tržište smo izgubili ali sada se okrećemo malim pivarama takozvanim krafit pivarama. Sarađujemo sa desetak takvih pivare, koje prave kvalitetnije pive od onog industrijskog. Ono jeste skuplje za kupce, ali je u njemu 10 puta više hmelja nego u industrisjkom ", kaže Struhar.
Kao jedan od razloga za prestanak proizvodnje hmelja, iako kako ponavlja za njegov uzgoj u Srbii postoje dobri uslovi i nepregledna polja, naš sagovornik vidi i u grešci države koja je nakon 2000.godine na srpsko tržište uvela inostrane multinacionalne kompanije da kupuju jedan broj domaćih pivara, ali ih ni na koji način nije obavezala da koriste domaći hmelj.
" Država je i za pivare, kao što je to učinjeno za duvansku industriju, morala da predvidi da stranci-kupci imaju obavezu da barem polovinu sirovina za proizvodnju kupuju od srpskih poljoprivrednika, jer samo tako bi bila nastavljena proizvodnja hmelja. Ovako sve strane pivare u proizvodnji koriste uvozni hmelj i to najčešće iz svojih matičnih država. Zato nama sada i preostaju mini pivare, ali i to bi trebalo da bude dovoljno za povratak hmeljarstva na ove prostore, s obzirom da je ovih mini projekata sve više i da se sve više takmiče u kvalitetu piva ", naglašava Struhar.
LJ.Malešević
