Хмељ по други пут међу Војвођанима
Прве стабљике хмеља у Бачком Петровцу посађене су још 1770.године. Некада је у Бачком Петровцу под хмељом било неколико хиљада хектара земље, а српске аутохтоне сорте, као што су “ Робуста”, “ Арома” и “Бачка” слате су широм света – од Токија до Њујорка .
Војвођанске сорте извозиле су се на многа страна тржишта, а онда је почела да опада производња хмеља, стигле су нас и санкције које су забраниле извоз и онога мало што смо имали, да би 2011.године дошли дотле да у целој Србији нема ни једна стабљика овог “пивског” састојка. Акционарско друштво “ Петровец” из Бачког Петровца, данас је једини узгајивач хмеља у Србији, а према речима директора Растислава Струхара, тренутно је под засадом три хектара, а у плану је да до краја године буде пет, како би 2019.године било 20 хектара.
"У најбољим временима у Војводини се производило око 8.300 хектара хемља, а само у Бачком Петровцу имали смо преко хиљаду хектара хмеља. Одлучили смо да стару домаћу сорту хмеља “ Бачка” вратимо на војвођанске њиве , а пред нама је велики пут повратка на тржиште и борба да га данас, када смо га изгубили и добили пиваре које не користе наше производе, поново вратимо на место које је некада имало и када се навелико извозило ", објашњава за “Дневник” Струхар.
Словенци имају 1.500, а ми три хектара под хмељом
Док се Србија определила да не додељује стимулације за производњу хмеља што је довело до тога да се данас једино они у целој држави баве гајењем овог пољопривредног производа, наглашава Струхар, Словенија је урадила другачије. "Словенија је давала субвенције и произвођачима и извозницима, па зато данас има 1.500 хектара хмеља, а код нас уместо 8.300 имамо само ових неколико хектара нашег предузећа ", истиче Струхар.
Ово предузеће је, додаје, сачувало и саднице, конструкцију и механизацију . Има људе са искуством у гајењу хмеља, тренутно ради на ремонту механизације која је годинама стајала и на обнављању аутохтоних врста садница.
" Изгубили смо трижиште и на њему нас нема 10 година и то сада треба превладати. Произвођачи који би да се баве хмељарством немају никаквих подстицаја од државе, иако на овим просторима постоје сви потребни услови за бављење овом граном пољопривреде. Пре двадесетак година држава је давала стимулације само извозницима, од чега пољопривредници нису имали ништа и што је допринело вађењу хемља, јер није било рачуна да се он гаји. Дакле, тржиште смо изгубили али сада се окрећемо малим пиварама такозваним крафит пиварама. Сарађујемо са десетак таквих пиваре, које праве квалитетније пиве од оног индустријског. Оно јесте скупље за купце, али је у њему 10 пута више хмеља него у индустрисјком ", каже Струхар.
Као један од разлога за престанак производње хмеља, иако како понавља за његов узгој у Србии постоје добри услови и непрегледна поља, наш саговорник види и у грешци државе која је након 2000.године на српско тржиште увела иностране мултинационалне компаније да купују један број домаћих пивара, али их ни на који начин није обавезала да користе домаћи хмељ.
" Држава је и за пиваре, као што је то учињено за дуванску индустрију, морала да предвиди да странци-купци имају обавезу да барем половину сировина за производњу купују од српских пољопривредника, јер само тако би била настављена производња хмеља. Овако све стране пиваре у производњи користе увозни хмељ и то најчешће из својих матичних држава. Зато нама сада и преостају мини пиваре, али и то би требало да буде довољно за повратак хмељарства на ове просторе, с обзиром да је ових мини пројеката све више и да се све више такмиче у квалитету пива ", наглашава Струхар.
Љ.Малешевић
