Gasa i struje će biti, a toplane smanjile dugove

 „Elekroprivrede Srbije”, JP „Srbijagas” i dražavnih institucija. Toplane imaju manje dugove nego ikada, skladište prirodnog gasa u Banatskom Dvoru je puno, a EPS je spreman za isporuku struje i toplotne energije.

Sistem daljinskog grejanja sa 6.000 megavata instalisane toplotne snage je, kako je rečeno na konferenciji „Kako ćemo se grejati tokom predstojeće zime”, koju su organizovali JP „Elektroprivreda Srbije” i „Balkanmagazin”, u energetskom sistemu Srbije važan element. Po rečima državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike Zorana Predića, energetski sistem je sistem spojenih sudova, u kojem iskakanje u jednom segmentu pravi problem u drugom.



– Ministarstvo eneretike ima značajnu ulogu u konsolidaciji daljinskog sistema grejanja, a u poslovno-finansijskom smislu oni su u mnogo boljem stanju nego pre nekoliko godina i dočekuju zimu spremniji nego ranije – rekao je Predić. – Smanjeni su dugovi za osnovne energente i sve veći broj toplana staje na noge. Po uredbi Vlade uspostavljen je paritet cena grejanja i energenata, koji, inače, učestvuju sa 60 odsto u troškovima toplana.

I dalje je prisutan problem odnosa lokalnih uprava prema tom energetskom resursu jer se na toplane ne gleda s pozicije dobrog domaćina nego se preko njih vodi i socijalna politika, a to ne može biti dugoročno. Energija se mora plaćati i sve je manje prostora da energetika bude socijalna kategorija jer kada je cena struje socijalna, to važi i za one koji mogu da plaćaju punu cenu i za one koji ne mogu.



Sve su češći zahtevi za isključenje sa sistema daljinskog grejanja, a po rečima pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenada Grbića, građani se na to odlučuju uglavnom zbog cene. S druge strane, postoji i problem s naplatom, koji varira od toplane do toplane. U Vojvodini je oko 144.000 domaćinstava na daljinskom sistemu grejanja, a od toga oko 70 odsto koristi prirodni gas.

Od oko 45.000 kupaca JP „Srbijagas”, 95 odsto su domaćinstva. Potraživanja „Srbijagasa” su oko 12,8 milijardi dinara od distributera i oko 1,94 milijarduod toplana.– Prošle godine su distributeri u Vojvodini potrošili oko 188 miliona kubnih metara gasa, a same toplane oko 118 miliona kubika – rekao je Grbić.



S dolaskom hladnih dana, EPS već godinama postaje najveća toplana u Srbiji pa je, kako jer rekao direktor sektora EPS-a za energetsko ekonomsko planiranje i sistemske usluge Miladin Basarić, planiranje proizvodnje i potrošnje ključno, ali je dosta parametara promenljivo.

– Kada se zimi temperatura spusti jedan stepen, potrošnja struje veća je 1,5 do 2,5 gigavat-časa – objasnio je Basarić. – Tako je recimo, 3. oktobra, kada je temperatura pala više od šest stepeni Celzijusa, potrošnje struje porasla 20,5 odsto.



Pomoćnik generalnog direktora za ekonomiku u „Srbijagasu” Milan Zdravković istakao je da je skladišta gasa u Banatskom Dvoru puno, a da je u toku izrada tehničke analize gradnje njegove druge faze, čime bi se skladišni kapacitet udvostručio.

– To je od strateške važnosti jer je veliko pitanje, ne samo za nas već i za druge zemlje u okruženju, šta će nakon 2019. godine biti s tranzitom gasa kroz Ukrajinu – rekao je Zdravković, istakavši da se u narednom periodu ne očekuju velike oscilacije cena gasa. 

D. Mlađenović

 

Novi Sad i Beograd ne duguju



Dugovi toplana, pre svega za gas, ali i druge energente, ukazano je na skupu, viši su od sedam milijardi dinara, a od toga je 4,29 milijarde dinara glavnica, a 2,8 milijarde dinara su kamate. Istovremeno, toplane od kupaca potražuju 20 milijardi dinara. Dva najveća sistema daljinskog grejanja, Beograd i Novi Sad, nemaju dugove za energente.

Toplane „Srbijagasu” duguju 6,5 milijardi dinara, a najveće probleme zadaju „Energetika” iz Kragujevca i toplane u Bečeju i Jagodini. Kao pozitivno je istaknuto to što država preko Robnih rezervi sve manje učestvuje u snabdevanju toplana. Prošle godine pozajmila je toplanama 3.000 tona mazuta, pre toga 5.000 tona, a ranijih godina i po 15.000 tona mazuta.