Fiskalni savet: Voda, vazduh, otpad iziskuju najveća ulaganja u ekologiji
BEOGRAD: Srbija opet ima priliku i fiskalni prostor za rešavanje višedecenijskog problema zaštite životne sredine, a najveća ulaganja su neophodna u tri ključne oblasti: otpadne vode i vodosnabdevanje, upravljanje čvrstim otpadom i zaštita vazduha od zagađenja, ocenili su članovi Fiskalnog saveta.
"Mi smo 2006. godine bili u ovoj poziciji, novac je postojao, ali je ta prilika tada upropaštena pošto su sredstva potrošena populistički na neodrživo povećanje plata i penzija 2008. godine", izjavio je Petrović na konferenciji u Narodnoj banci Srbije.
Naša zemlja, prema njegovim rečima, sada opet ima šansu i ne bi bilo dobro ta sredstva odu na prekomerno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, ili neke druge troškove koji nisu prioritet.
Ističe i da je dobro to što je osnovano Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali da su problemi u toj oblasti toliko veliki da prevazilaze njegove okvire.
Najveći infrastrukturni problemi su u sektoru voda, jer u Srbiji, kako poručuju iz Fiskalnog saveta, praktično ne postoji infrastruktura za zaštitu voda od zagađenja i prečisti se manje od 10 posto komunalnih otpadnih voda u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope koje prečišćavaju 70 posto komunalnih otpadnih voda.
U unapređenje sektora voda bi trebalo uložiti oko 6,0 milijardi evra, u sektor upravljanja čvrstim otpadom oko 1,5 milijardi evra, a u sektor zaštite vazduha oko 2,3 milijarde evra, prema analizi Saveta.
Za promene u ovoj oblasti su, poručuje Fiskalni savet, potrebne sistemske mere, kao što su usvajanje strategija u oblasti vazduha i klimatskih promena, veće nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdvajanje većih sredstva za ekologiju, i osposobljavanje lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća za investicije.
Petrović: Veća ulaganja u životnu sredinu dižu BDP za 0,5%
BEOGRAD: Godišnje povećanje izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine za oko 1,3 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za oko 500 miliona evra, dovelo bi do ubrzanja privrednog rasta Srbije za najmanje 0,5 procentnih poena, ocenio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
"Ta ulaganja bi omogućila da se naš trend rasta od 3,0 odsto do 3,5 posto, gurne na 4,0 posto, što bi već bio respektabilan rast i doprinelo bi rešavanju ključnih problema", rekao je Petrović na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije.
Projektovani iznos od oko 500 miliona evra je, kako je ilustrovao Petrović, približno jednak godišnjim ulaganjima države u poljoprivredu ili trećini budžeta Ministarstva prosvete, a da bismo došli do tog iznosa "iz republičkog budžeta bi trebalo da bude obezbeđeno 350 do 400 miliona evra, a ostatak tereta bi pao na lokalne samouprave i javna i državna preduzeća, čija je reforma neophodna".
"Reforma lokalnih javnih preduzeća (gradska čistoća, vodovod, kanalizacija) bi trebalo da donese dodatnih 100 miliona evra ulaganja u zaštitu životne sredine", naveo je on, dodavši da će samo EPS u narednih desetak godina morati da uloži oko 1,0 mlijardu evra, što će biti teško ako se reforme i dalje budu odlagale.
Budžet Srbije je, kako ocenjuje, ušao u mirnije vode, zbog čega se otvara fiskalni prostor za rešavanje određenih problema, među kojima je i potreba snažnog povećanja ulaganja u zaštitu životne sredine, što bi moglo biti urađeno već u budžetu za 2019. godinu.
"Sada je trenutak da se već u budžetu za 2019. godinu usmere sredstva ka javnim investicijama koje predstavljaju prioritet. Veličina problema u ovoj oblasti traži velike investicije u visini od osam do devet milijardi evra u narednih 10 do 15 godina", istakao je Petrović.
U narednoj godini bi, prema procenama FS-a, postojao budžetski prostor za javne investicije od oko 1,0 posto, odnosno od oko 350 do 400 miliona evra, čemu je doprinela uspešna fiskalna konsolidacija, činjenica da je javni dug počeo snažno da pada, kao i kamate koje plaćamo na dug.
"Smanjeni su i izdaci po osnovu garancija za zaduživanje javnih preduzeća, i beleži se određeni privredni rast. Sve to zajedno je stvorilo prostor od 1,0 odsto BDP-a, a pravi način da se to iskoristi jeste da se usmeri u javne investicije", poručio je predsednik Fiskalnog saveta.
Petrović je dodao i da se pokazalo da je Srbija među najzagađenijim zemljama u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva, skraćuje životni vek i smanjuje kvalitet života, zbog čega je povećanje investicija u životnu sredinu neophodno, a ta ulaganja bi, kako je zaključio, stimulisala privredni rast zemlje.
"Trenutno u oblast zaštite životne sredine ulažemo samo 0,7 odsto BDP-a, a prosek zemalja iz Centralne i Istočne Evrope je oko 2,0 posto BDP-a", ističe Petrović.
