Fabrika na leru zbog nedostatka radnika

i zbog toga  firma ne može da pokrene proizvodnju u punom obimu, žali se vlasnik Aleksandar Kosovac. On je u gradu i okolnim mestima iznajmio desetak bilborda na kojima stoji poziv nezaposlenim da se jave bez obzira na svoje kvalifikacije, ali i dalje nema dovoljno zainteresovanih.

Kosovac je vlasnik i direktor preduzeća  “Alex” i on se nakon tri decenije provedene u tekstilnom biznisu u Americi i Italiji odlučio da pokuša da pokrene poslove u Srbiji. 

Kaže da nije mislio da će mu u oživljavanju domaće tekstilne industrije nedostatak radne snage biti problem u Novom Sadu. Od juna priprema pokretanje biznisa, a ispostavilo se da je nedostatak radnika najveći problem za realizaciju investicije od oko dva miliona evra koliko je  uložio u opremanje dve hale i sumnja da će uspeti da od Nove godine bar jedna halu “napuni” radnicima.

– Odmah u startu nisam mogao da isporučim 8.000 kupaćih gaćica, pa mi je ugovor propao U posao sam ušao s velikim planovima, jer znam kupce svuda u svetu i to one za koje treba da se radi naveliko. U Pakistanu imam poslovnog partnera koji traži po 1,2 miliona komada svega što je u proizvodnom programu. Imam i određenih zamerki u pogledu ovdašnjih carinskig propisa koji po mom uverenju nisu prilagođeni tekstilnoj industriji namenjenoj za izvoz, ali to je druga priča – kaže Kosovac.  – Kada sam u zoni počeo u oktobru da radim bilo je desetak švalja, pa sam očekivao da će ih iz dana u dan biti sve više. Prvobitno sam planirao da počnem sa stotinak krojačica, a posle Nove godine da bude oko 200 zaposlenih. Sada posle dva  meseca od otvaranja pogona imam svega pedesetak šnajderki.

Po njegovom uverenju uslovi rada su dobri. Plata je za početnike oko 22.500 dinara, a oni veštiji ako rade na normu mogu zaraditi i do 3-4 puta više.

- U odabiru radne snage oslonio sam se na Tržište rada u Novom Sadu, ali su kandidati posle dva-tri dana šivenja odustajali. Neki su i hteli da rade, ali da budu neprijavljeni jer im ta opcija odgovora više, da ne bi gubili primanja stečena po raznim osnovama od države. Možete zamisliti kako mi je, date papire o zaposlenju, a  posle dva dana nemate radnika, i onda za ta dva dana treba obračunati zaradu. Posle takvog iskustva kanditate nisam hteo odmah da zapošljavam dok se ne uverim šta zaista hoće. Međutim, odmah je stigla Inspekcija rada i počela da preti visokom novčanom kaznom  za neprijavljivanje radnika.– naglašava Kosovac. Da bi izbegao te neprijatnosti morao je, veli, da se snađe, pa je po savetu poslovnih ljudi u fabrici formirao Udruženje krojača gde se besplatno obučavaju zainteresovani za šnajredski zanat.

– Ko hoće posle obuke može da ostane i odmah  će dobiti zaposlenje!

Zorka Delić

U Novom sadu 400 nezaposlenih tekstilaca

Na Tržištu rada u Novom Sadu je oko 400 nezaposlenih sa završenom tekstilnom školom. Najviše je na evidenciji krojača  i konfekcionara. Svojevremeno je od tekstilnih fabrika bio najpoznatiji “Novitet” čija se ženska konfekcija prodavala na širokom tržištu nekadašnje SFRJ i brojala oko hiljadu zaposlenih. Kosovac kaže da su dolazile i “Novitetove” krojačice, ali im je bilo teško da se prilagode na lake tkanine jer su naučile da rade sa štofovima.