Elektronska plaćanja dele otkaze po bankama
Na početku tranzicije san svakog tek diplomiranog pravnika, ekonomiste, menayera bio je da se zaposli u banci. Lepa plata, stručan ali lagodan posao pa se može izdržati do penzije.
Kriza je tu štošta promenila, a posao u banci u celoj hirerarhiji, od šalterskog službenika pa do člana izvršnog odbora, nije više siguran. Lane je u Srbiji izgubljeno više od 500 radnih mesta u tim finansijskim kućama, a od 2010. do 2013. radne knjižice je iz banaka iznelo 4.800 službenika.
Nažalost, perspektive ni za godinu pred nama nisu dobre. Mnogo banaka sprovodi racionalizaciju poslovanja, a zaposleni su tu obično prvi na tapetu. Sada se više ekspozitura i filijala po Srbiji zatvara nego što se otvara. Jedina banka koja je za ovu godinu najavila otvaranje novih poslovnih jedinica je NLB – Nova ljubljanska. Ona planira da proširi tržište južnije od Beograda. Kako kaže prvi čovek te kuće, posluju profitabilno i imaju ambiciozne planove za naredni period. Lane je širenje najavila i Halk banka, koja je novajlija na tržištu.
Radnu snagu u bankama u Srbiji najviše je uzdrmala stagnacija kreditne aktivnosti, čak i blagi pad, koji je ovde beležen lane. Ako se na to doda i činjenica da banke znatno nižim tarifama forsiraju elektronsko plaćanje nauštrb onog na šalterima i da to nailazi na odličan odziv komitenata, sasvim je jasno da perspektive nikako nisu svetle. Domaćim bankarima koji sa strahom čekaju poziv od gazde kao mala uteha može poslužiti činjenica da je situacija slična i u svetu.
Jedna od tema na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bila je i zapošljavanje. A sumorne prognoze govore da će se u narednom desetleću najviše radnih mesta izgubiti u sektorima energetike, zdravstva i finansija. Bankomati su se odavno odomaćili širom planete, a tu su i aparati za plaćanja računa, uplatu pazara, izmirivanje obaveza po osnovu kredita. Svi rade 24 časa. Sve te mašine se već mogu sresti i kod nas, ne u svim bankama ili, bolje rečeno, ne još.
– Te nove tehnologije ne samo da će ostaviti ljude bez posla nego će im i smanjiti plate – kaže član Republičkog odbora Sindikata finansijskih organizacija Slobodan Mihajlović. – Borimo se protiv toga kvalitetnim kolektivinim ugovorima, kao i za druga prava radnika u finansijskom sektoru. Recimo, sve je manje onih koje poštuju osmočasovno radno vreme. A banke u kojima ima najviše zaposlenih stalno rade na racionalizaciji, bilo da su u privatnom vlasništvu ili državnom. Posao i prihod je jedino merilo kada se donose odluke
– Prošla su samoupravna vremena kada je rado mesto bilo garantovano – kaže Vladislav Jevtović iz drugog sindikata finasijskih radnika BOFOS. – Ako nema posla i prihoda, radi se racionalizacija.Mogu li zaposleni na šalterima, koji su prvi na udaru, da se bore sami? Jedini način je sticanje novih znanja. U tome im pomaže Udruženje banaka, odnosno Kreditni biro.
On je već organizovao besplatno osam obuka za 330 zaposlenih u bankama koji rade na šalterima ili neposredno sa strankama. Potpuni i tačni podaci o finansijskim uslugama biće sve vi poželjniji za klijente i konkurentska prednost za banku, a i za njih same ako traže novi posao.
D. Vujošević
Nije sve tako crno
Ima li i nečeg utešnog? Nađe se. U Srbiji su proteklih godina ugašene četiri banke. Svi zaposleni nisu uspeli ponovo da se zaposle, mada su deo njih „dobrovoljno” preuzele banke u državnom vlasništvu. Slični zahvati gašenja banaka u našem finansijskom sektoru ne očekuju se u narednom periodu. Bar s te strane ne preti opasnost.