Електронска плаћања деле отказе по банкама

 Криза је ту штошта променила, а посао у банци у целој хирерархији, од шалтерског службеника па до члана извршног одбора, није више сигуран. Лане је у Србији изгубљено више од 500 радних места у тим финансијским кућама, а од 2010. до 2013. радне књижице је из банака изнело 4.800 службеника.

Нажалост, перспективе ни за годину пред нама нису добре. Много банака спроводи рационализацију пословања, а запослени су ту обично први на тапету. Сада се више експозитура и филијала по Србији затвара него што се отвара. Једина банка која је за ову годину најавила отварање нових пословних јединица је НЛБ – Нова љубљанска. Она планира да прошири тржиште јужније од Београда. Како каже први човек те куће, послују профитабилно и имају амбициозне планове за наредни период. Лане је ширење најавила и Халк банка, која је новајлија на тржишту.

Радну снагу у банкама у Србији највише је уздрмала стагнација кредитне активности, чак и благи пад, који је овде бележен лане. Ако се на то дода и чињеница да банке знатно нижим тарифама форсирају електронско плаћање науштрб оног на шалтерима и да то наилази на одличан одзив комитената, сасвим је јасно да перспективе никако нису светле. Домаћим банкарима који са страхом чекају позив од газде као мала утеха може послужити чињеница да је ситуација слична и у свету.



Једна од тема на Светском економском форуму у Давосу била је и запошљавање. А суморне прогнозе говоре да ће се у наредном десетлећу највише радних места изгубити у секторима енергетике, здравства и финансија. Банкомати су се одавно одомаћили широм планете, а ту су и апарати за плаћања рачуна, уплату пазара, измиривање обавеза по основу кредита. Сви раде 24 часа. Све те машине се већ могу срести и код нас, не у свим банкама или, боље речено, не још.



– Те нове технологије не само да ће оставити људе без посла него ће им и смањити плате – каже члан Републичког одбора Синдиката финансијских организација Слободан Михајловић. – Боримо се против тога квалитетним колективиним уговорима, као и за друга права радника у финансијском сектору. Рецимо, све је мање оних које поштују осмочасовно радно време. А банке у којима има највише запослених стално раде на рационализацији, било да су у приватном власништву или државном. Посао и приход је једино мерило када се доносе одлуке



– Прошла су самоуправна времена када је радо место било гарантовано – каже Владислав Јевтовић из другог синдиката финасијских радника БОФОС. – Ако нема посла и прихода, ради се рационализација.Могу ли запослени на шалтерима, који су први на удару, да се боре сами? Једини начин је стицање нових знања. У томе им помаже Удружење банака, односно Кредитни биро.



Он је већ организовао бесплатно осам обука за 330 запослених у банкама који раде на шалтерима или непосредно са странкама. Потпуни и тачни подаци о финансијским услугама биће све ви пожељнији за клијенте и конкурентска предност за банку, а и за њих саме ако траже нови посао.



Д. Вујошевић

 

Није све тако црно



Има ли и нечег утешног? Нађе се. У Србији су протеклих година угашене четири банке. Сви запослени нису успели поново да се запосле, мада су део њих „добровољно” преузеле банке у државном власништву. Слични захвати гашења банака у нашем финансијском сектору не очекују се у наредном периоду. Бар с те стране не прети опасност.