Dug najmanje po glavi udara stanovnike u Srbiji

Srbije Veroljub Dugalić.

Po njegovim rečima, ako se uporedi prosečna zaduženost stanovnika Srbije u odnosu na prosečnu neto zaradu, svaki žitelj naše zemlje duguje u proseku dve i po neto plate, dok, primera radi, stanovnik Hrvatske duguje 4,8 prosečnih neto zarada.

Na konferenciji za novinare u UBS-u je rečeno da ukupni krediti stanovništva u Srbiji iznose 6,7 milijardi evra, dok najveći iznos plasmana stanovništvu ima Češka – 52 milijarde evra.

U Hrvatskoj ukupni krediti stanovništvu iznose 15,7 milijardi evra, tako da je po glavi stanovnika dug 3.735 evra, a neto plata građana te zemlje je prosečno 780 evra.

Najmanji iznos plasmana u regionu ima Crna Gora – milijardu evra, pri čemu je zaduženje po stanovniku 1.636 evra, što znači da s prosečnom neto platom od 509 evra Crnogorci duguju bankama po 3,2 mesečne neto zarade.

Makedonske banke imaju kod građana plasmane u vrednosti od 2,2 milijarde evra, što je 1.083 evra po glavi stanovnika. To znači da Makedonci, s prosečnom neto platom od 362 evra, duguju tri plate po kreditnoj partiji.

U regionu centralne i jugoistočne Evrope najveću zaduženost po stanovniku ima Slovačka, s iznosom od 5.416 evra po stanovniku, što znači da svaki Slovak duguje po kreditu osam prosečnih zarada.

– Za Udruženje banaka Srbije je apsolutno neprihvaljivo bilo kakvo usmeravanje ili ograničavanje kredita bilo kojoj grupaciji korisnika kredita – izjavio je Veroljub Dugalić.

On je takav stav izneo na konferenciji za novinare u UBS-u na molbu da prokomentariše neka mišljenja ekonomista da naš privredni razvoj ne bi trebalo da se temelji samo na potrošnji i da bi trebalo ograničiti plasmane stanovništvu.

– To što privreda još nedovoljno koristi kredite, budući da je rast plasmana pravnim licima u februaru svega 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, znači stagnaciju, nema tu razvoja, znači da nemate rešenje za razvoj privrede – rekao je on.

U odsustvu rešenja se, kako kaže, predlažu neki veštački mehanizmi – da ograničmo kredite stanovništvu i taj novac usmerimo u privredu.

– Kad je u pitanju kreditiranje, nije problem u bankama, jer su one potpuno likvidne, imaju mogućnost da kreditiraju i građane i privredu – istakao je Dugalić.

D. U.