Državna preduzeća su najveća glavobolja države

Ministar Vujvović je na konferenciji Euromonedž u Beču ocenio da je restrukturiranje problematičnih državnih preduzeća jak izazov za Srbiju u ovoj godini. On je rekao da očekuje da se nađe rešenje za RTB „Bor” i pančevačku „Azotaru” i da se prekine potreba da dobijaju pomoć od države, da nađu mesto na tržištu i privuku investitore da bi se razvijali.

 

– O prekidanju „pupčane vrpce” između propalih firmi i države razgovaralo se i s MMF-om jer se tu odlivaju sredstva građana, a preduzeća se uljuljkuju i ne osećaju potrebu da se reformišu. U ovoj godini jeste obezbeđen novac za ta preduzeća, ali nemamo dopunska sredstva u budžetu osim onih predviđenih. Veoma je važno da postoji rešenost da se popravi menadžment tih firmi – ocenio je Vujović, dodajući da je najlakše napraviti gubitak, trošiti energente i ne prodavati svoj proizvod i onda se obratiti budžetu da to pokrije.

 

Fiskalni savet Srbije redovno ističe da su problemi nereformisanih javnih i državnih preduzeća preveliko opterećenje za javne finansije Srbije i da zato njihovo rešavanje mora postati prioritet. U suprotnom, smatra to telo, troškovi budžeta na ta preduzeća „poješće” druge ostvarene uštede, a domaće finansije ostaće ranjive na bilo koji spoljašnji šok.

 

Koliko je to opterećenje značajno i opasno, naslućuje se iz budžeta za ovu godinu, gde se više od polovine predviđenog deficita odnosi na troškove koji potiču upravo od tih preduzeća. Troškovi javnih i državnih preduzeća koji padaju na teret budžeta i sada su veliki, ali prete da postanu još veći pošto se problemi u poslovanju, pre svega neprivatizovanih državnih preduzeća, nastavljaju, upozorio je Fiskalni savet Srbije.

 

U izveštaju FSS-a napominje se da tokom prošle godine brojna državna preduzeća nisu izmirivala svoje obaveze za gas i struju, i navodi da samo RTB „Bor” ima više od četiri milijarde dinara, odnosno 30 miliona evra duga EPS-u. S druge strane, „Srbijagasu” račune za gas nisu redovno izmirivali MSK, „Azotara”, „Galenika” i druga državna preduzeća.

 

Procenjujemo da je tokom prošle godine prirast novih dugova samo „Srbijagasu” i EPS-u iznosio gotovo 20 milijardi dinara, a to jeste problem koji preti da donese nove troškove u budućnosti. Fiskalni savet smatra da je manje loše rešenje dati subvencije državnim preduzećima, kao što je učinjeno s „Borom”, nego gomilati njihove dugove. Trajno rešenje za sva neprivatizovana državna preduzeća je privatizacija ili stečaj. Suočavanje s veličinom troškova i problema državnih preduzeća bilo bi dobar korak ka njihovom rešavanju, ocenio je FSS.

LJ. Malešević

 

Nema prijave za socijalni program 

Radnici propalih državnih preduzeća zapravo i ne mogu da se prijave za socijalni program dok o njima ne bude doneta odluka o stečaju. Naime, oni se za otpremninu mogu prijaviti u toku predstečajnog postupka jer kada se proglasi stečaj nemaju pravo pošto se prvo namiruju poverioci. Tako je, recimo, pančevačka „Petrohemija” sredila svoja dugovanja uz pomoć države i ima Unapred pripremljeni plan reorganizacije, što znači da će ući u kontrolisani stečaj, ali će tada morati da uradi novu sistematizaciju koja će doneti višak radnika kojima neće preostatiti ništa drugo nego da se prijave za socijalni program. Tim putem moraće krenuti i druge propale državne firme, ali pre toga sama država mora da odluči imaju li one mogućnost da budu privatizovane ili im je sudbina stečaj.