Država se mora rešiti „kostura iz ormana”

Valja podsetiti na to da je MMF u februaru 2015. godine sa Srbijom zaključio trogodišnji stend-baj aranžman „iz predostrožnosti”, vredan 1,2 milijardu evra, koji se završava u februaru 2018. godine. Dogovoreno je da za vreme trajanja trogodišnjeg aranžmana posao u državnoj službi napusti od 25.000 do 30.000 zaposlenih, a do sada je otišlo 19.000. MMF se složio s ocenom Fiskalnog saveta da je problem što to smanjenje nije sistemsko, već javni sektor mahom napuštaju proizvodni kadrovi koji mogu naći zaposlenje u privatnom sektoru, a ostaju oni koji bi inače trebalo da su višak zaposlenih.

 

Da bi se okončala šesta revizija stend-baj aražmana, treba da ga odobri Izvršni odbor MMF-a na zasedanju zakazanom za polovinu narednog meseca. Ministar finansija Dušan Vujović ističe da je glavni zadatak Vlade Srbije uoči zasedanja Borda direktora MMF-a da se iz budžeta za narednu godinu jasno vidi nastavak postepene fiskalne konsolidacije koja će omogućiti predviđeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Dodaje da su najveći rizici za javne finansije velika preduzeća koja „rasipaju” resurse.

 

– Važo je da se spreči da velike kompanije, poput „Srbijagasa”, EPS-a, RTB-a „Bor”, „Resavice”, „Petrohemije”, „Azotare” i MSK-a rasipaju javne resurse – istakao je Vujović. – Glavni faktor rizika u prošlosti bilo je ponovno pojavljivanje dugova u oblasti energetike i hemijskog kompleksa, i to ne sme da se ponovo dozvoli.

 

Vujović ističe da je restrukturiranje javnih preduzeća suština strukturnih reformi koje Srbija mora sprovesti, dodajući da je odlaganje primene reformi javnih preduzeća i gomilanje dugovanja stalna pretnja za javne finansije i program reformi.

 

– Srbija je tokom poslednje dve godine postigla 3,9 odsto strukturalnog prilagođavanja, dok je u 2017. potrebno napraviti „mali korak” da bi se za kraće vreme postigao trogodišnji cilj: prilagođavanje od četiri odsto. Mi već imamo primarni suficit i uskoro ćemo ispuniti drugi uslov, kako se rast BDP-a stabilizuje iznad tri odsto i troškovi našeg druga – plaćanje kamata – uskoro će se spustiti ispod tri odsto BDP-a – objasnio je Vujović.

 

Govoreći o rastu bruto domaćeg proizvoda u 2017. godini, ministar je objasnio da to zavisi od investicija, izvoza, ali i privatne potrošnje. Procenjuje da će prerađivačka industrija i dogododine nastaviti da obezbeđuje nove poslove i stvara prihod i dodatu vrednost u srednjem roku. Glavni izvor nove dodatne vrednosti biće, smatra Vujović, povećanje produktivnosti, pre svega smanjenjem nezaposlenosti i, na duže staze, kroz inovacije i veću konkurentnost.

 

Iz budžeta na narednu godinu jasno se mora videti da se više neće dozvoliti i dogoditi da bilo koje javno preduzeće napravi ogromne gubitke i prevali ih na grbaču poreskih obvezika, kao što će na naplatu ovih dana doći neplanirani dugovi nekih koje mora pokriti država. Uz to, iz budžeta se mora videti i dalja finansijska konsolidacija javnog sektora i rešavanje pitanja viška zaposlenih i stavljanje tačke na privatizaciju državnih i društvenih preduzeća. Bez svega toga, veliko je pitanje da li će Bord direktora MMF-a prihvatiti šestu reviziju aranžmana.

LJ. Malešević

 

Finansijska konsolidacija na duže staze

– Uspešna fiskalna konsolidacija i makroekonomska stabilnost biće održivi na duže staze samo ako su podržane strukturnim reformama i ako vode ka jakom inkluzivnom rastu – smatra Vujović. – U našem slučaju, strukturalni izazovi podrazumevaju reformu javnog sektora – javna administracija, obrazovanje i zdravstvo – koji građanima treba da obezbedi moderniju i efikasniju uslugu da bi im vreme bilo slobodno za produktivniji rad, učenje i odmor.