Cene pšenice tuku rekorde, ali bilo je i skuplje

Povećana potražnja pšenice, dovela je do rasta i rekordnih cena na robno-berzanskom tržištu. Prošlonedeljna sesija na Evronekstu za pšenicu je obeležena značajnim amplitudama i novim maksimumima. Dešavanja na međunarodnom tržištu, uticaj svetskih trendova i cena u svetu, kao i unutrašnji faktori na domaćem tržištu doveli su do toga da ova žitarica bude najtraženija berzanska roba na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

Cena žita raste i svaka nova viša predstavlja istorijski maksimum, pa ne treba da čudi što su ratari ove jeseni prema procenama Agrarnog saveza Srbije posejali oko 630.000 hektara  pšenice ,što je za pet odsto više nego prošlog oktobra.

U proteklih deceniju površine pod pšenicom su zauzimale veće ili manje površine a na to je uticala samo cena hlebnog zrna . Gledajući cenu žita u oktobru 2020. i ove godine pšenica je skuplja za oko 36 odsto, a  posmatrajući cenu žita na početku žetve, u julu,  kada je kilogram koštao sa PDV 20,6 dinara, I sadašnju od 35,2 dinara rast cene je skoro 70 odsto. Međutim, dobra cena na domaćem tržištu ne znači istovremeno I veću dobit u trgovanjima spolja kada se vrednost žita meri  u dolarima. 

U Srbiji je, tokom  2011. ukupna proizvodnja pšenice iznosila 2.076.237 tona, sa ukupno zasejanih 493.006 hektara, a u 2012. godini, ukupno je proizvedeno 1.910.914 tona pšenice, sa ukupno zasejanih 480.539 hektara –navodi Janjić. .

U ovoj žetvi skinuli smo rod sa oko 600.000 hektara ili preciznije sa 595.000 hektara i dobili pšenice oko 3,4 miliona tona.

Direktor  berze u Novom Sadu Miloš Janjić za Dnevnik prvo podseća na to da je bilo godina kada je žito bilo skupo.Poslednji  put , kaže to je bilo  2011/2012 godine, a ove su godine dostignuti najviši cenovni maksimumi na domaćem tržištu .

- Te 2011 godine tona je koštala  392 dolara, a 2012.godine 306 dolara. Ni trenutna cena žita od 35,2 dinara , prema kursu dolara od juče,u inotrgovanju ne donosi veću dobit. Tona je juče koštala 305 dolara – naglašava janjić.

Po njegovim rečima na početku 2011. godine, cena pšenice je postepeno rasla i dostizala cenovne maksimume u prvom tromesečju. 

- U 2011 godini  trgovanje pšenicom je počelo sa cenom od 25 dinara kilogram bez PDV, odnosno 27 dinara sa PDV , da bi krajem  februara, dostigla nivo od 29,8 dinara kilogram bez PDV-a, odnosno 32,1dinar sa PDV i koštala 392,44 dolara po toni ,što je ujedno i najviši nivo zabeležen u 2011. godini. Visok cenovni trend , kaže Janjić bio je zabeležen i u 2012. godini, kada je pšenica krajem avgusta dostigla cenu od 29 dinara bez PDV-a, odnosno kilogram žita vredeo  31,32 dinara za kilogram  što je bilo 306,10 dolara po toni .

Rast cena hrane posledica su pandemije kovid-19, i dokle god bude trajala epidemija, i cene hrane hrane – voća, povrća, uljarica i žitarica će ići nagore izjavio je za  za “Dnevnik” agrarni analitičar Žarko Galetin. Po njegovim rečima; cena pšenice beleži rast i dostiže istorijske rekorde i dokle god bude kilogram pšenice išao nagore beležiće istorijski maksimum. – I druge primarne kulture ,takođe, beleže rast, nikada do sada zabeležen, s tim što na te cene uticaja imaju dešavanje na svetskim tržištima i berzanaskim kretanjima predočava Galetin i navodi da na cene povrća ne utiču dešavanja na inotržištima, već da posledice skupog kupsa, krompriara, i drugog povrća treba tražiti u lokalnim okruženjima.

Na te cene uticala je klima, preciznije ovoga leta velika  suša, koja je donela da prinosi budu slabiji. – Odnos između ponude i potražnje nije bio ravnomeran pa je doveo da  kiloram krompira bude blizu stotinu dinara, a kilogram kupusa da se ne može naći ispod 70 dinara, što je nezavbeleženo - naveo je Galetin.       

Z. Delić