Bonusi lek za napaćenu radničku dušu

Naime, ovih dana Radomir Spasojević, vlasnik mlekare “Spasojević” iz Bajine Bašte, odlučio je da svoju zaradu podeli sa radnicima.

- I radnici su ljudi i imaju dušu. I njima treba auto i plata, kao i meni. Firmu nisam osnovao da bih stekao vikendice i kuće, već da bi moja porodica i zaposleni mogli da žive pristojno od svog rada. Šef komercijale je kod mene od 1997.godine i doprineo je da firma bude to što jeste. Želeo bih njega i još nekoliko radnika, bez čijeg angažmana bi fabrika bila samo gomila gvožđa, da nagradim. Rešio sam da im omogućim da dobiju adekvatnu nagradu kroz dividendu – obrazložio je svoju odluku Spasojević.



Na isplatu 13. plate, u visini od 50 odsto bruto zarade, odlučio se i Petar Matijević, koji ističe da već godinama unazad nagrađuje radnike “koji stiču profit”  i na taj način im iskazuje svoju zahvalnost, ali i ispunjava društvenu odgovornost, za vredan rad.

Zaposleni u “Minakvi” u Novom Sadu dobijaju bonus, radnici u šećeranama u Žablju i Crvenki, kojima su vlasnici Grci, takođe su primili pola ličnog dohotka pride. Dobre radnike nagrađuje nakon usvajanja godišnjeg finansijskog izveštaja i “ Koteks Viscofan“ DOO Novi Sad.



Generalni menadžer kompanije IGB “ Automotiv” iz Inđije Dalibor Berić objašnjava za “Dnevnik” da ova nemačka kompanija, koja je najznačajnija grinfild investicija u Srbiji i u kojoj trenutno radi 2.200 radnika, tokom cele godine nagrađuje svoje zaposlene i stara se čak i o njihovim porodicama.



- Svi radnici mogu da zarade i do 130 odsto plate, delimo mesečne nagrade radnicima na predlog nadređenih, tu su kvartalne nagrade, nagrade za sitna unapređenja, nagrađivanje po osnovu vremena provedenog na radu. No, materijalne nagrade nisu jedini vid motivacije zaposlenih u našoj kompaniji. Mi, sem ovih već uobičajenih nagrađivanja radnika, na nivou svake kalendarske godine organizujemo čitav niz posebnih događaja kojima se zaposleni motivišu kako finansijski tako i u smislu određenih benefita odnosno poklona koji imaju materijalnu vrednost. Brinemo se o đacima prvacima, plaćamo predstave za decu radnika, organizujemo stručnu praksu za decu, rođendane, radničke sportske igre...– kaže Berić.



Profesorka Živka Pržulj ocenjuje da  sa privatizacijom i razvojem tržišne privrede u Srbiji, sve više poslodavaca shvata značaj nagrađivanja zaposlenih za ponašanje i radne rezultate pojedinaca i poslovne rezultate firme.

- U preduzećima sa stranim kapitalom ima dosta primera dobro dizajniranih sistema zarada. U Srbiji je raspodela zarada na osnovu utvrđenog sistema koji je poznat svim zaposlenima najviše prisutna u privatnim preduzećima sa mešavinom domaćeg i stranog kapitala, a zatim u privatnim preduzećima sa stranim kapitalom, dok je u privatnim preduzećima sa domaćim kapitalom najmanje prisutan ovakav oblik raspodele – ocenila je profesorka Pržulj.



Jedino zadovoljan radnik je produktivan, a nema produktivnosti i zadovoljstva ako on nema čime da hrani porodicu, ocenjuje za “Dnevnik” profesor Darko Marinković.

- U svim evropskim državama, pa i šire, odavno se zna prava vrednost dobrog i vrednog radnika i koliko je važno upravo takvog motivisati i nagraditi. Jedino motivisanost i nagrada znači da će taj radnik ostati u firmi i da će nastaviti istim tempom i dalje da radi. Naš put u evopsku porodicu nije putešestvije koje mi treba da uradimo zbog drugih, već da bi i sami uveli humano radno zakonodavstvo koje podrazumeva da radnici dobiju ono što zaslužuju i koliko vrede.

Bez toga nema motivisanosti i zainteresovanosti već samo golog otaljavanja – kaže profesor Marinković.

Bilo bi dobro, dodaje, da se praksa dodatnog vrednovanja kroz takozvanu 13.platu ili bonuse, nastavi i da postane talas koji će stići do svih gazda koji žele da imaju uspešne firme i čiji cilj nije samo da oni napune yepove već i da imaju one koji će zaraditi i njemu i sebi.



- U svetu već dugo postoji nepodeljen stav da su ljudski resursi ključna pokretačka snaga razvoja što potvrđuje činjenica da su najuspešnije na ekonomskom , tehnološkom, razvojnom planu upravo one države ili kompanije koje najviše ulažu u ljude odnosno radnike i njihovo obrazovanje i usavršavanje tokom celog radnog veka.

Svaki radnik mora dobiti šansu da se iskaže, jer bez kvalitetnih i kompetetnih zaposlenika nema napretka niti firma može poslovati s uspehom. To sve strane kompanije koje rade kod nas dobro znaju jer to imaju u zemljama iz kojih dolaze, a tome se moraju naučiti i domaći poslodavci – ističe Marinković.



Ljubinka Malešević

Sindikati najkonzervativiji deo društva

U radnom procesu radnici se moraju podsticati da dobro i kvalitetno rade, a  za to nema boljeg načina od novčane stimulacije, smatra profesor Marinković.- Međutim, ni novac ne može zameniti to ako se radnik ponižava. Materijalni momenat jeste važan, ali radnik očekuje poštovanje i priznanje za svoj rad, jer ga to čini zadovoljnijim i srećnijim pa samim tim i spremnijim da daje sve od sebe. Tu je ogromna uloga sindikata, koji u Srbiji ništa ne čine da radnicima vrate duše.

Nažalost, pokazalo se da se u Srbiji sve menja, pa i vlast i političari, ali da sindikati ostaju  najkonzervativniji deo društva. Dok je tako radnička duša će biti jeftina i zavisiće samo od dobre volje i lične vizije napretka pojedinih gazda – zaključuje Marinković.