Bogovič: Fondovi za ruralni razvoj velika šansa

O tome kako doći do tog novca poslanik u Evropskom parlamentu iz Slovenije Franc Bogovič rekao je za “Dnevnik” da prvo moramo da imamo viziju šta želimo da postignemo, a zatim to da upakujemo u projekte po meri administracije u Briselu. Bogovič je i član Odbora za ruralni razvoj i poljoprivredu, te član komisija za Srbiju i Tursku. Pored poslaničkih poslova u Briselu ovaj agronom po struci poljoprivredom se bavi već decenijama u praksi. Njegova porodica i danas sa tri hektara voćnjaka isporuči 60 tona jabuka sorte delišes, a među kupcima im je i poznati trgovinski lanac ”Tesko”.

- Nekada smo u Sloveniji muku mučili kako da dođemo do evropskog novca a sada kreiramo politiku korišćenja tih sredstava. Moje kolege parlamentarci više vole da rade u telima koje se bave spoljnom politikom, da putuju i da se bave svetskim temama. Mi u Odboru, pak, odlučujemo o tome kako će se trošiti dve trećine evropskog novca koji se slije u kasu Unije - kaže naš sagovornik.

Bogovič naglašava da uspešnog razvoja poljoprivrede nema bez razvoja sela. A tu je potrebno što šta promeniti u odnosu na socijalističko doba.

- Projekat ruralnog razvoja u Sloveniji smo počeli od transformacije lokalne samouprave. Nekada smo imali 56 opština, a danas 211. Neke su male i broje tek par hiljada stanovnika. Veličina ne utiče na uspešnost rada – imamo i male opštine koje veoma dobro rade i velike koje se time ne mogu pohvaliti. Kroz finansiranje opština novac je kod nas došao u male sredine, a da se sve odlučivalo ad hok mali bi izvesno dobili manje.

Bogovič objašnjava da članice EU u zajedničku evropsku kasu uplaćuju jedan odsto svog bruto društvenog proizvoda, a budžetski period traje sedam godina. Od 2014. do 2020. u zajedničku kasu sliće se 1.050 milijardi evra. Kroz razne programe državama se vrati čak 70 odsto tog novca. Značajna suma odvaja se i za ruralni razvoj – sto milijardi evra. Od toga u Francusku ode 11 milijardi evra, Italiju 10. Od novih članica rekorder je Poljska sa osam milijardi evra, dok Slovenija dobija oko dve milijarde. Na drugoj strani su kohezioni fondovi od kojih se takođe dobija dosta novca, a tu je i fond za regionalni razvoj.

- U ovim projektima su jako uspešne bile Češka i Slovačka - kaže Bogovič. - U prethodnom budžetskom periodu su trošile od 60 do 80 sredstava kohezionih fondova i sredstava za ruralni razvoj. Na taj način su znatno obnovile infrastrukturu u seoskim sredinama.

Bogovič kaže da je i Slovenija novac za ruralni razvoj usmerila na ulaganje u infrastrukturu koja stanovnicima donosi udobniji život. Položeni su optički kablovi, obnovljeni seoski domovi, pa mogu da ih koriste za druženje i razne turističke manifestacije.

Bogovič objašnjava da se u Uniji forsira i udruživanje. Dobar primer su voćari, uzgajivači jabuka iz Tirola. Oni svake godine dobiju uzmeđu 20 i 25 miliona evra za razvoj jer nastupaju zajedno. Ali to Nemačku ipak ne dovodi u plus na evropskom nivou. Ona za jedan budžetski period uplati 130 milijardi evra više nego što dobije ali ovu neravnotežu lako popravi kroz prodaju. Manje razvijene zemlje su po tom osnovu u plusu.

Dušanka Vujošević

Poglavlja modernizuju Srbiju

Tekući budžetski period u Evropskoj uniji završava se 2020. godine i bilo bi dobro da do tog roka Srbija ispuni uslove za ulazak u EU. Ukoliko uđe kasnije, sredinom budžetskog ciklusa – dobiće manje novca. Ali novac nije ono jedino što se dobija.

- Ulazak u EU doprinosi demokratizaciji društva - kaže Bogovič. - Nema zdravog društva u kome je korupcija na visokom nivou jer onda nema ni poštene privredne utakmice, pa ni pravne države. Otvaranje i zatvaranje poglavlja, što vas sada čeka, doprinosi izgradnji modernog društva. Onda se više neće događati da pobeđuju oni koji su najvičniji u korupciji, a ne oni koji su najbolji.