Богович: Фондови за рурални развој велика шанса

О томе како доћи до тог новца посланик у Европском парламенту из Словеније Франц Богович рекао је за “Дневник” да прво морамо да имамо визију шта желимо да постигнемо, а затим то да упакујемо у пројекте по мери администрације у Бриселу. Богович је и члан Одбора за рурални развој и пољопривреду, те члан комисија за Србију и Турску. Поред посланичких послова у Бриселу овај агроном по струци пољопривредом се бави већ деценијама у пракси. Његова породица и данас са три хектара воћњака испоручи 60 тона јабука сорте делишес, а међу купцима им је и познати трговински ланац ”Теско”.

- Некада смо у Словенији муку мучили како да дођемо до европског новца а сада креирамо политику коришћења тих средстава. Моје колеге парламентарци више воле да раде у телима које се баве спољном политиком, да путују и да се баве светским темама. Ми у Одбору, пак, одлучујемо о томе како ће се трошити две трећине европског новца који се слије у касу Уније - каже наш саговорник.

Богович наглашава да успешног развоја пољопривреде нема без развоја села. А ту је потребно што шта променити у односу на социјалистичко доба.

- Пројекат руралног развоја у Словенији смо почели од трансформације локалне самоуправе. Некада смо имали 56 општина, а данас 211. Неке су мале и броје тек пар хиљада становника. Величина не утиче на успешност рада – имамо и мале општине које веома добро раде и велике које се тиме не могу похвалити. Кроз финансирање општина новац је код нас дошао у мале средине, а да се све одлучивало ад хок мали би извесно добили мање.

Богович објашњава да чланице ЕУ у заједничку европску касу уплаћују један одсто свог бруто друштвеног производа, а буџетски период траје седам година. Од 2014. до 2020. у заједничку касу слиће се 1.050 милијарди евра. Кроз разне програме државама се врати чак 70 одсто тог новца. Значајна сума одваја се и за рурални развој – сто милијарди евра. Од тога у Француску оде 11 милијарди евра, Италију 10. Од нових чланица рекордер је Пољска са осам милијарди евра, док Словенија добија око две милијарде. На другој страни су кохезиони фондови од којих се такође добија доста новца, а ту је и фонд за регионални развој.

- У овим пројектима су јако успешне биле Чешка и Словачка - каже Богович. - У претходном буџетском периоду су трошиле од 60 до 80 средстава кохезионих фондова и средстава за рурални развој. На тај начин су знатно обновиле инфраструктуру у сеоским срединама.

Богович каже да је и Словенија новац за рурални развој усмерила на улагање у инфраструктуру која становницима доноси удобнији живот. Положени су оптички каблови, обновљени сеоски домови, па могу да их користе за дружење и разне туристичке манифестације.

Богович објашњава да се у Унији форсира и удруживање. Добар пример су воћари, узгајивачи јабука из Тирола. Они сваке године добију узмеђу 20 и 25 милиона евра за развој јер наступају заједно. Али то Немачку ипак не доводи у плус на европском нивоу. Она за један буџетски период уплати 130 милијарди евра више него што добије али ову неравнотежу лако поправи кроз продају. Мање развијене земље су по том основу у плусу.

Душанка Вујошевић

Поглавља модернизују Србију

Текући буџетски период у Европској унији завршава се 2020. године и било би добро да до тог рока Србија испуни услове за улазак у ЕУ. Уколико уђе касније, средином буџетског циклуса – добиће мање новца. Али новац није оно једино што се добија.

- Улазак у ЕУ доприноси демократизацији друштва - каже Богович. - Нема здравог друштва у коме је корупција на високом нивоу јер онда нема ни поштене привредне утакмице, па ни правне државе. Отварање и затварање поглавља, што вас сада чека, доприноси изградњи модерног друштва. Онда се више неће догађати да побеђују они који су највичнији у корупцији, а не они који су најбољи.