U Novom Sadu najskuplji kvadrat 2.440 evra

Broj ugovora približan je broju iz 2018. godine, s tim što je u 2019. broj kupoprodaja stanova od investitora u novogradnji povećan 16 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Najviše novca – blizu 2,2 milijarde evra – od tog trgovanja prelilo se u Beogradu, a Novi Sad je na drugom mestu u tim transakcijama s blizu 470 miliona evra.Na severu pokrajine, u Subotici, ostvareno je od tržišta nepokretnosti 78 miliona evra, u Pančevu 54 miliona i u Zrenjaninu oko 38.

Posmatrano po regionima, Geodetski zavod Srbije ukazuje na to da je najviše kupoprodajnih ugovora bilo na području naše pokrajine – 35 odsto, zatim u Beogradu – 26 odsto.Najviše se trgovalo u četvrtom kvartalu lanjske godine, i to na samom kraju, u decembru, kada je sklopljeno čak 10.670 ugovora.

Stanovi su bili najtraženiji – 35 odsto – i u tom trgovanju tržištu nepokretnosti doneli 1,9 milijardu evra.Kada je reč o načinu plaćanja, za stanove u novogradnji 69 odsto  kupaca je kvadrate platilo gotovinom, a 31 odsto na kredit. Prilikom kupovine stanova u starogradnji čak 72 odsto kupaca kvadrate je platilo u kešu a 28 odsto kreditom.

Srednja cena kvadrata u starogradnji u Novom Sadu bila  je 1.100 evra, a u novogradnji u proseku 1.200 evra.Međutim, najskuplji kvadrat stana u sedištu pokrajinske administracije plaćao se 2.440 evra – u Pupinovoj palati, a najjeftiniji je koštao 325 evra.

Kopaonik, Zlatibor, Divčibare

Republički geodetski zavod, obrađujući cene nekretnina, naveo je i po kojim cenama su se kupovali-prodavali kvadrati u apartmanima u poznatim turističkim centrima naše zemlje, planinama i banjama. 

Najskuplji kvadrat bio je na Kopaoniku. Prosečna cena kvadrata u starogradnji na toj planini bila je 1.582 evra, sledi Zlatibor – 1.129 evra, na trećem mestu su Divčibare – 752 evra, u Vrnjačkoj banji – 645 evra i banji Koviljači – 629 evra.

Najskuplji kvadrat u novim apartmanima na Kopaoniku koštao je 2.040 evra, na Zlatiboru 1.940, a na Divčibarima 1.440.

U Pupinovoj palati prodata je i najskuplja garaža – za 24.000 evra, odnosno kvadrat je plaćen 2.181 evro.Na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu za pet lokala plaćeno je 3.351.040 evra, odnosno, kako je naveo Geodetski zavod Srbije, kupac je  plaćao 2.618 evra kvadratni metar. Malo skuplje bilo je zemljište, isto u Novom Sadu, namenjeno za industrijsku gradnju, koje je kupac pazario za 3.777.681 evra.

Kretanjem cena tih nekretnina u drugim gradovima u pokrajini Geodetski zavod Srbije se nije bavio, već je pažnju posvetio stanovima. Na osnovu tih podataka vidi se da su cene kvadrata znatno niže.

Blizina Beograda nije pomogla vrednosti kvadrata stanova u Pančevu jer je u tom gradu lane prosečna cena bila svega 600 evra u starogradnji, odnosno maksimalnih 1.200 evra u novogradnji. U Subotici je kvadrat stana tokom 2019. godine koštao u proseku  558 evra do 1.446 evra u starogradnji, a u novogradnji srednja cena je bila 800 evra.

Prosečna cena kvadrata u Kikindi iznosila je 404 evra, odnosno raspon cena kretao se od 83 evra za kvadrat do 760 evra. 

Prosečna cena kvadrata u Žablju iznosila je 404 kvadrata, a do tog podatka Geodetski zavod Srbije došao upoređujući cene iz pet kupoprodajnih ugovora.

U Apatinu kvadrat je koštao u proseku 306 evra, a u Adi 248, odnosno raspon cena se kretao od 108 evra do 450 evra.

Z. Delić