Turci i Italijani nam dižu tekstilnu industriju

Kolekcije su pripremane i godinu dana unapred, a količine se merile stotinama hiljada artikala. Godišnji izvoz je vredeo više od pet milijardi dolara.

Onda je taj sjaj srspke tekstilne industrije zamenila beda. Sankcije, nesrećna i kriminalna privatizacija, siva ekonomija, uvoz jeftine odeće iz Kine, poreska opterećenja, zaostala tehnologija, nedostatak stručne radne snage i štošta drugo dovele su dotle da danas mahom  Turci i  Italijani, uz pomoć malobrojnih domaćih investitora, srpsku devastiranu tekstilnu industriju vraćaju na evropsku i svetsku scenu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, srpska industrija tekstila je prošle godine izvezla robu u vrednosti od preko milijardu evra i ostvarila suficit od 101,4 miliona. Više od 70 odsto proizvoda je plasirano na tržište EU, a u poslednjih nekoliko godina izvoz srpskih tekstilaca povećao se oko 10 odsto.

Danas u Srbiji u privatizovanim ili novoizgrađenim fabrikama proizvodi i tridesetak stranih kompanija. U poslednje dve godine najviše novca u tekstilnu industriju ulažu investitori iz Turske, Italije i Nemačke. Sekretar Udruženja za tekstil, kožu i obuću Privredne komore Srbije Milorad Vasiljević napominje da je samo prošle godine otvoreno pet novih tekstilnih pogona u Srbiji dodajući da je Turska zasigurno investitor broj jedan.

„Dešavanja devedesetih godina prošlog veka su tekstilnu industriju doveli na niže grane, a dokrajčila ju je pljačkaška privatizacija koja je usledila, pa smo početkom dvehiljaditih imali svega 25.000 zaposlenih odnosno 10 puta manje neko nekad. Ta slika se, naročito u poslednjih nekoliko godina, popravlja i danas u tekstilnoj industriji ima oko 60.000 zaposlenih“, ukazao je Vasiljević.

Po njegovoj oceni uzletu tekstila doprinele su i firme u privatnom vlasništvu, što je sve dovelo do toga da se tekstilna industrija ponovo vraća na mapu Srbije.

„Tekstilna industrija zapošljava žensku radnu snagu, to je radno intenzivna grana i uglavnom izvozi. To je spas za manje razvijena područja Srbije. I tu uglavnom dolaze investistori, mada ih ima i razvijenijim delovima zemlje. Sombor je, recimo, posle Leskovca i Novog Pazara, izrastao u centar tekstilne industrije. U njemu i njegovoj okolini strane firme zapošljavaju između 12.000 i 13.000 radnika. Ono što zabrinjava jeste da u tekstilnoj industriji koja se sve više razvija uskoro nećemo imati dovoljan broj radnika, a to je i sada izraženo u centralnoj Srbiji i u Vojvodini“, objasnio je Vasiljević.

Oporavak tekstilne industrije u Srbiji je očigledan  jer je sve više investitora upravo u ovoj delatnosti, kao i nezaposlenih koji dolaze do radnih mesta u tekstilnim pogonima uz dodatne obuke i prekvalifikacije, ali ono čemu se ne vraća sjaj iz bliske prošlosti jeste proizvodnja tekstila. Vasiljević podseća da je Srbija prethodnih decenija izgubila primarnu proizvodu odnosno proizvodnju tkanina i prediva, što doprinosi da domaće firme, pa i investitori koji ovde otvaraju pogone, moraju to da uvoze.

Novopazarski džins po evropskim standardima



U Novom Pazaru nekad je radilo više od 200 mini fabrika yinsa i u njima je bilo zaposleno više od 5.000 radnika, a njihove farmerice i jakne prodavane su u celom regionu. Proizvodnja yinsa u ovom gradu postoji dugo, ali je i ona poslednjih godina znatno opala. Ipak i dalje dobro radi više proizvođača teksasa pa su oni nedavno osnovali i svoju asocijaciju Pro-Demin. Kao asocijacija zajedno koriste postrojenje za ozonski treman yinsa, prvo u Srbiji. Ekološka proizvodnja yinsa omogućava novopazarskim proizvođačima da budu konkurentniji na izbirljivom svetskom tržištu.

„Mi danas u Srbiji nemamo proizvodnju tkanina, prediva i uglavnom turske firme koje ovde dolaze otvaraju pogone konfekcije. To jeste zapošljavanje više radne snage, ali mi bez primarne proizvodnje imamo problem zato što domaće firme uvoze materijale i pomoćne materijale. Računamo da će se to promeniti u narednom periodu, jer ima nagoveštaja da će takva fabrika biti otvorena u Paraćinu, gde je nekada bila čuvena štofara “Paraćinka”. Turci su prepoznali i tu mogućnost da otvore fabriku u primarnoj proizvodnji. Jeste to skuplja investicija, ali na duže staze donosi i više profita“, rekao je Vasiljević.

Otvaranje tekstilnih pogona nastavljeno je i početkom ove godine. Pamučni kombinat “Jumko” iz Vanja nedavno je otvorio novi pogon u Bujanovcu gde će se šiti uniforme za vojsku i policiju. Turska tekstilna kompanija “ Ringelsan” će već krajem aprila ove godine otvoriti fabriku u Požarevcu i njoj će posao dobiti 300 radnika odmah, a u planu je dodatnih 600. Problem i za postojeće, ali i za buduće, tekstilne pogone jeste nedostatak radne snage , jer se mladi teško odlučuju za zanimanje šivača, a nekadašlji tekstilni radnici Srbije odavno su u penziji i u poznim godinama života. Osim toga, zarade u tekstilnoj industriji su među najnižim i to je jedan od važnih razloga zbog kojeg ovo zanimanje nije privlačno za mlade ljude. Prema podacima RSZ prosečna prošlogodišnja  zarada zaposlenih u proizvodnji odevnih predmeta bila je svega 29.825 dinara, dok je proizvodnji tekstila ona iznosila 34.523 .Sekretar  Udruženja za tekstil, kožu i obuću PKS Milorad Vasiljević smatra da će sa dolaskom stranih investitora ne samo rasti tražnja za šivačima i krojačima  već će rasti i njihove zarade.

„Moglo bi se reći da je došlo vreme da se gazde otimaju o tekstilce, što je do nedavno bilo nezamislivo. U zavisnosti od dela Srbije, plata se kreće od 350 do 500 evra. Tako kanadska „Magna” u Odžacima proizvodi presvlake za automobilska sedišta i svoje radnike plaća od 45.000 do 60.000 dinara, a “Falke” u Leskovcu oko 40.000. I domaće firme povećavaju plate radnicima, kako ne bi otišli kod konkurencije koja više nudi“, rekao je Vasiljević.

Sama činjenica da na tržištu nema dovoljno šivača i krojača, jer na to ukazuju potrebe domaćih i stranih firma koje oživljavaju srpsku tekstilnu industriju, dovela je do potrebe da se ta nedostajuća radna snaga što pre obezbedi. Tako je krajem prošle godine u 11 gradova u Srbiji započelo trogodišnje školovanje šivača, pri čemu oni teorijska znanja stiču u školama, a praktična u pogonima fabrika koje su otvorene u Beogradu, Oyacima, Prijepolju, Sjenici, Užicu, Nišu, Leskovcu, Čačku, Smederevu, Jagodini i Vranju.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Požarevcu , na zahtev turske tekstilne kompanije “ Ringelsan” ovih dana  počela je obuka radnika. U prvoj fazi, u naredna tri meseca biće obučeno i zaposleno 300 tekstilnih radnika i to na neodređeno vreme.  Slično se planira i u drugim srpskim gradovima u kojima investori otvaraju ili nameravaju da pogidnu  tekstilne pogone , jer je obučena radna snaga uslov za pokretanje proizvodnje.

        Ljubinka Malešević