Rad na crno i dalje skupo košta i državu i radnike

Na osnovu poreza i doprinosa, računajući minimalnu cenu radu,  u budžet Srbije po tom osnovu slilo se 625.863.118,22 dinara  odnosno oko 5,3 miliona  evra.

Ministarstvo za rad, zapo­šljavanje, boračka i socijalna pitanja ima svoja zakonska ograničenja i nema sve alate u svojim rukama da nakon otkrivanja lica koja rade na crno uvek sprovede proces do kraja, objašnjava u razgovoru za „Dnevnik“ Stevan Đurović, v.d. direktora Inspektorata rada.

- Nakon uočenih propusta u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspektori rada države Srbije donose rešenje i podnose prekršajne i krivične prijave. Kada prekršajne i krivične prijave pređu u nadležnost sudova, inspekcija rada više nema nikakve uticaje na dalje procese koje obično vremenski traju dugo – kaže Đurović - ako na godišnjem nivou zastareva 35 odsto pokrenutnih prekšajnih postupaka po raznim osnovama, ako imamo 20 odsto obustava postupaka i 17 odsto izrečenih opomena, to sve skupa umanjuje ogromne napore inspekcije rada i ne doprinosi smanjenju otkrivenih zakonskih nepravilnosti u oblastima radnih odnosa i bezbednosti na radu.

Prosečne kazne od 115 do 150 hiljada

Prošle godine, po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka podnetim prema Zakonu o radu ukuupan iznos izrečenih novčanih kazni po rešenjima sudija za prekršaje iznosio je 153.047.200,00 dinara, a na osnovu 1.337 podnetih zahteva za pokretanje podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, što znači da je prosečan iznos izrečene kazne 114.470 dinara.

Ili, u oblasti bezbednosti na radu po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka podnetim prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, ukupan iznos izrečenih novčanih kazni po  rešenjima sudija za prekršaje iznosio je 75.923.900,00dinara na osnovu 569 podnetih zahteva za pokretanje postupka, što znači da je prosečan iznos izrečene kazne 156.222,00 dinara.

Prema njegovim rečima ništa manji problem ne predstavljaju ni izrečene presude u novčanom iznosu, gde zakon predviđa kaznu , primera radi, za poslodavce koji angažuju lice na crno u iznosu od 800.000 do 2.000.000 dinara, a sudskom presudom se izriču kazne od recimo 100.000 do 300.000 dinara, a ponekad i manje.

- Za prvih osam meseci ove godine inspektori rada podneli su ukupno 4.174 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, što je za 118 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada su podneli 1.919 zahteva.  Po osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada do 31.avgusta ove godine poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u iznosu od 159.525.000,00 dinara i toliko se slilo u budžet Srbije.  

Treba podsetiti i da prekr­šajni postupak ne može da se pokrene niti vodi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, dok pokretanje  i vođenje prekr­šajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost. Dakle, do apsolutne zastare vođenja prekr­šajnog postupka dolazi kada protekne dve godine od dana kada je učinjen prekršaj.

- Poslodavci moraju da se ponašaju društveno odgovorno i da sa radnicima zaključuju odgovarajuće ugovore i podnose jedinstvene prijave za obavezno socijalno osiguranje pre njihovog stupanja na rad. Istovremeno, sva lica koja su angažovana na faktičkom radu trebalo bi da inspekciji rada prijave takav rad jer će, kada ih inspektor rada zatekne na radu na crno poslodavcu biti naloženo da sa njima zasnuje radni odnos na neodređeno vreme i na taj način će steći sva prava iz radnog odnosa za koja su dok su radili na crno bili uskraćeni. Lica koja rade na crno, kao i svi drugi građani, mogu prijaviti rad na crno svim organizacionim jedinicama inspekcije rada na celoj teritoriji Srbije putem besplatne telefonske linije 0800 300 307,  koja je otvorena uokviru projekta „Reci NE radu na crno“, pisanim i elektronskim putem, putem telefona ili dolaskom u kancelarije inspekcije rada –kaže Đurović. 

Inspekcija rada postupa po svim prijavama lica koja rade na crno,m kao i po prijavama drugih građana koji imaju saznanja o radu na crno , bilo da su inspekciji rada dostavili svoje lične podatke ili su rad na crno prijavili anonimno. Istina, u manjem broju slučajeva lica koja rade na crno obraćaju se inspekciji rada dok rade bez ugovora o radu upravo zbog straha od gubitka posla. Inspektoratu za rad se češće obraćaju lica čije je radno angažovanje na faktičkom radu prestalo, a tada je jedini način za ostvarivanje njihovih po­vređenih prava obraćanje nadležnom sudu, od koga mogu tražiti da utvrdi da su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme ili zahtevati naknadu štete.

Ljubinka Malešević