Ne prijavljuju rad na crno zbog straha od otkaza
Podrška građana suzbijanju sive ekonomije najveća je u poslednje tri godine i dostigla je rekordna 94 procenta, dok ih 60 odsto smatra da je država odlučna da se izbori s tim problemom, pokazalo je novo NALED-ovo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji.
Da je obim sive zone smanjen u poslednjoj godini smatra gotovo polovina ispitanika i vrlo dobro prepoznaju da su Poreska uprava i druge inspekcije odgovorne za suzbijanje sive ekonomije, ali problem ostaje nepoverenje u sistem otkrivanja i sankcionisanja rada mimo propisa. Čak dve trećine građana ocenjuje da država poslovanje u sivom ne kažnjava adekvatno.
– Aktivnosti koje smo pokrenuli u decembru 2014, kada smo počeli izradu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije danas daju efekte i pokazali smo zašto je važno raditi sistemski i u partnerstvu s privredom i građanima – izjavila je na predstavljanju istraživanja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić. – Zakon o inspekcijskom nadzoru beleži odlične rezultate jer imamo skok od 15 odsto novoregistrovanih firmi, a smanjenje broja firmi koje su se ođavile i prešle u sive tokove od devet odsto.
Primetno je da građani nedovoljno prepoznaju svoju ulogu u suzbijanju sive ekonomije i 66 odsto ih ističe da, iz straha za radno mesto, nije spremno da prijavi poslodavca koji zapošljava na crno. Takođe, 80 odsto ispitanika ne bi prijavilo radnju ili kafić u kojima ne dobiju fiskalni račun jer im nije potreban, ne žele da ulaze u raspravu ili smatraju da o tome treba računa da vodi država.
Veliki pomak jeste pad broja građana koji nikad ne traže račun, s 50 odsto na 29, dok izazov ostaje kupovina na crno, s obzirom na to da čak 20 procenata građana bar ponekad kupuje akciznu robu (kafu, rezani duvan, alkoholna pića, cigarete i benzin) na nelegalnim mestima prodaje.
Pošto da smo tek na početku godine, dobra vest je da čak 40 odsto građana zna da je 2017. proglašena za Godinu borbe protiv sive ekonomije i očekuje se da će gotovo svaki drugi građanin Srbije učestvovati u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“. Da kampanja i nagradna igra daju odlične rezultate pokazuje i analiza Poreske uprave, po kojoj je promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru 2017. u odnosu na isti period prošle godine kod malih obveznika povećan gotovo 30 odsto, što je veoma značajno imajući u vidu da su kupci kod malih privrednih subjekata pretežno građani i da je tu siva ekonomija najzastupljenija.
Najznačajniji pomak kod malih obveznika zabeležen je u trgovini na malo i popravci motornih vozila, gde je promet 837,5 miliona dinara, ili 41 odsto veći. Značajno više su promet evidentirali i u sektorima nekretnina (59 odsto), informisanja i komunikacija (41), administrativnim delatnostima (28), građevinarstvu (21,5), uslugama smeštaja i ishrane (12 odsto).
– Rezultat koji pokazuje rast evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa ne bi bio postignut da građani nisu insistirali na dobijanju računa – izjavila je direktorka Poreske uprave Dragana Marković. – Širenje svesti o značaju dobrovoljnog poštovanja propisa i edukacija poreskih obveznika, kao i motivacija koju pružaju aktivnosti poput nagradne igre, jesu ključni alati za podizanje opšteg nivoa poreskog morala.
D. Mlađenović
Jače da udare i inspekcije i tužilaštvo
– Privreda očekuje unapređenje inspekcijskog nadzora i bolju koordinaciju inspekcija, rešavanje problema parafiskalnih nameta i efikasniji rad tužilaštva, koje je bitan faktor u suzbijanju sive ekonomije. Posebno je važna borba protiv nelegalne trgovine i šverca akciznih proizvoda jer se iz akciza finansira gotovo 30 odsto državnog buyeta – rekao je menayer za saradnju s Vladom kompanije BAT, članice NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju Dragan Penezić.