Deo radnika bi platu na ruke, doprinosi ih ne zanimaju

Kako je objasnila za naš list, potrebu za zapošljavanjem radnice/adnika prijavila je Nacionalnoj službi za zapošljavanje, objavila na sajtu i svim portalima koji nude poslove, ali i pored toga još uvek niko nije došao da radi.

– Prošlo je mnogo kandidata koji su navodno zainteresovani za posao – navodi V. N. – Neke je uputila Nacionalna služba za zapošljavanje, a ima i onih koji su na drugi način saznali da tražim radnicu. Početak razgovora sa svim zaintersovanima, a on se odnosi na vrstu posla, protekne dobro. Međutim, kada dođe do razgovora o plati, nastaje problem. Gotovo svi kandidati tražili su od mene da im dajem platu na ruke i da ih ne prijavljujem za doprinose, već da im i taj deo isplatim jer tako imaju veću zaradu. Pošto želim da zaposlim nekog koga ću uredno prijaviti i za njega uplaćivati doprinose i sve ono što kao preduzetnik prema državi treba ispunim, već nekoliko meseci ne mogu da nađem radnika. Uzalud su i moja uveravanja da će plata biti i veća kada budu samostalno obavljali poslove, jer ih za početak moram obučiti da mese i prave picu, što znači da sam stalno pored njih.

Tu Novosađanku je iznenadila činjenica da većina nezaposlenih kandidata koji dolaze na razgovor zapravo ne želi da bude legalno zaposlena zbog toga što će im zarada biti veća ukoliko im isplaćuje bruto platu. Tim bi sebe dovela u situaciju da radi na crno, što ne želi jer je svesna toga da će je Inspekcija rada zbog toga kazniti. Kada je, kako objašnjava, pitala zašto ne žele da budu prijavljeni i da im teče radni staž, većina kandidata je odgovorila da bi na taj način izgubili neke druge privilegije koje dobijaju – bilo da je reč o novčanoj naknadi, bilo o nekoj vrsti socijalne pomoći, a to neće da dozvole.

– Nakon razgovora s knjigovođom, saznala sam da mogu primiti kandidata koji traži da mu mesečnu platu isplaćujem na ruke, ali da moram plaćati doprinose, kao i posedovati izvod o njihovom plaćanju. Naime, objasnio mi je da zakon dozvoljava i isplatu zarade na ruke pod uslovom da postoji dokaz da su uplaćeni pripadajući doprinosi za zaposlenog. Uz to, napomenuo mi je da radnik mora da potpiše da je primio novac, da bi postojao dokaz za mesečnu zaradu koji sam mu dala. Nekim kandidatima ponudila sam i tu mogućnost: ja njima novac na ruke, a oni meni potpis da su ga uzeli. Nisu ni na to pristali jer znaju da na taj iznos moram da uplatim doprinose pa će se, navodno, znati da oni rade i time će izgubiti privilegije koje imaju. Sve u svemu, zaključila sam da je danas veoma teško naći radnika koji hoće da radi za platu koju na početku rada lokala mogu da ponudim i bude legalno zaposlen – navodi V. N.

Problem poput te Novosađanke imaju i drugi preduzetnici pa se tako u izlozima mnogih lokala mogu videti natpisi da se traže radnici. Oni kojima treba posao tvrde da je plata mala, a oni koji traže radnike smatraju da oni kojima je posao zaista potreban rade i za male pare jer je i „nešto više nego ništa”. Navode da i radnici u mnogim kompanijama rade za minimalac, a pogotovo oni koji nemaju nikakve kvalifikacije.

Minimalac da bude izuzetak

Sindikati su nedavno ponovili da bi minimalna zarada u Srbiji morala biti izuzetak, a ne pravilo, odnosno da ona niko ne sme postati mera za zapošljavanje. No, praksa pokazuje da većina preduzetnika, pa i dosta preduzeća, zapošljava radnike samo pod uslovom da pristaju na to da im mesečna zarada bude na nivou minimalne, zbog činjenice da i na nju plaćaju poreze i doprinose pa ih svaki zaposleni košta više od onoga što dobije u džep.

Po podacima NSZ-a, objavljenim u biltenu za prošli mesec, samo tokom avgusta s evidencije nezaposlenih izbrisano je 17.826 nezaposlenih koji se nisu javili ili odazvali na poziv za zapošljavanje. Ukupno je prošlog meseca s evidencije nezaposlenih brisano 46.979 lica, od čega 20.210 zbog nepridržavanja zakonskih odredbi o zapošljavanju, 24.613 zbog zapošljavanja, 4.338 zbog toga što su navršili godine kada prestaju da budu radno sposobni. U avgustu je 134 nezaposlena lica umrlo.

S druge strane, država vodi odlučnu borbu protiv rada na crno. U toku je kampanja „Reci NE radu na crno” u kojoj se od zaposlenih traži da prijave gazdu koji ih nije redovno prijavio i ne uplaćuje pripadajuće doprinose za rad. Prijavljeni poslodavaci, mada ih je veoma malo, odmah se nađu na „udaru” Inspekcije rada i, po pravilu, plaćaju kaznu i moraju da legalno zaposle radnika. Može li njima pomenuta Novosađanska objasniti da do radnika ne može da dođe legalnim putem?

LJ. Malešević