Evro jutros na ivici pariteta prema dolaru

Dolar je dostigao novi 20-godišnji najviši nivo prema glavnim rivalskim valutama, podržan snažnom tražnjom i očekivanim daljim agresivnim podizanjem kamatnih stopa Federalnih rezervi (FED), dok se evro spustio na dvodecenijski minimum i blizu je pariteta u odnosu na dolar.



Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute prema korpi šest rivala, porastao je na azijskom trgovanju za 0,25 posto na 108,43 poena, pri čemu se u jednom trenutku tokom sesije popeo na 108,47 poena, na najviši nivo od oktobra 2002, izveštava Rojters.



Jačanje dolara je registrovano na većem delu valutnih tržišta.



Evro je, s druge strane, potonuo danas na samo 1,0006 dolara, što je njegov najslabiji kurs od decembra 2002. Prema poslednjim podacima s valutnih berzi, trgovao se u padu za 0,29 odsto, na 1,0013 dolara.



Slično kretanje beleži i britanska funta, koja je oslabila za 0,25 procenata na 1,18645 dolara, nakon što je ranije zabeležila nov dvogodišnji minimum od 1,186 dolara.



„Izgleda da je deprecijacija evra u velikoj meri podstaknuta tržišnim preispitivanjem potencijalnog značajnijeg pada bruto domaćeg proizvoda evrozone, koji pojačajavaju energetski problemi, rat koji se razvukao duže nego što se očekivalo i sumnja u alate Evropske centralne banke (ECB) za borbu protiv fragmentacije zone evra“, kažu analitičari Mejbanke.



Najveći gasovod kojim se ruski gas transportuje u Nemačku, Severni tok 1, zatvoren je od juče zbog redovnog godišnjeg održavanja, i predviđa se da će dotok biti prekinut 10 dana. Vlade, tržišta i kompanije, međutim, strahuju da bi Rusija mogla da produži zatvaranje zbog rata u Ukrajini, što bi pogoršalo krizu snabdevanja Starog kontinenta energijom i potencijalno ubrzalo recesiju.



"Mislim da će zabrinutost zbog mogućeg potpunog prekida dotoka ruskog gasa nastaviti da vrši pritisak na evro prema dolaru, što bi zauzvrat značilo da će dolar nastaviti da jača„ rekla je Kerol Kong, valutni strateg Komonvelt banke Australije.



Slabljenje evra je velikim delom doprinelo rastu dolarskog indeksa, a jačanje američke valute je takođe podržno i zabrinutošću za rast drugih zemalja sveta, posebno Kine koja sprovodi strogu politiku nultog kovida kako bi obuzdala novo izbijanje epidemije.



Ipak, najveći faktor uspona dolara je verovatno stav tržišnih aktera da će FED podizati kamate brže i jače nego druge velike svetske centralne banke.



Očekuje se da će FED povećati referentnu stopu za 75 baznih poena drugi mesec zaredom na zasedanju 26. i 27. jula. Procenjuje se da će cena fjučersa na FED-ova sredstva porasti na 3,50 posto do marta iduće godine, sa sadašnjih 1,58 posto.



Investitori nestrpljivo iščekuju podatke o potrošačkim cenama u SAD koji treba da budu objavljeni u sredu, a ekonomisti koje je anketirao Rojters predviđaju da će stopa inflacije za jun pokazati rast 8,8 odsto na godišnjem nivou.



Što se ostalih valuta tiče, dolar je oslabio za 0,09 procenata prema japanskoj valuti na 137,28 jena, nakon jučerašnjeg skoka na novi 24-godišnji maksimum na 137,75 jena.