ALARMANTNO Balkan napustilo skoro pet miliona ljudi!

Bugarsku je za proteklu deceniju, samo kroz migracije, napustilo oko milion njenih stanovnika, dok se svega 86.072 njih vratilo u maticu. Rumunija je u istom periodu, pokazuju podaci Eurstata, ostala samo po osnovu migracija gotovo bez 2,5 miliona stanovnika. Intenzivno preseljavanje stanovništva u Hrvatskoj traje od 2014. godine i njenog ulaska u EU, a slično je u Sloveniji. Emigracije u BiH su većeg intenziteta nego u Srbiji kada se uporedi broj stanovnika. Ukupno je, govore podaci, za deceniju iz BiH otišlo gotovo 300.000 stanovnika, a Albaniju je u istom periodu napustilo preko pola miliona stanovnika.

Ono što je zajedničko za sta­novništvo Balkana jeste da u najvećem procentu odlaze u Nemačku.  Tako sada četvrtinu migranata u Nemačkoj čine oni došli iz zemalja Zapadnog Balkana – Albanije, BiH, Srbije, Crne Gore i takozvanog Kosova. Njih je samo tokom prošle godine bilo oko 66.000, dok ih, je primera radi, 2015. bilo samo 13.000. Migranti sa Balkana, tvrde Nemci, postali su vrlo važni za nemačko tržište, a srpski radnici čine 22 odsto ukupnog broja radnika iz inostranstva. Pri tom, deo tih radnika ima neograničenu dozvolu za boravak u Nemačkoj, a deo ima ograničen boravak. Ta situacija mogla biti sasvim drugačija već naredne godine , kada Nemačka povećava kvotu za radnike država koje nisu u EU.

Dakako, zapošljavanje stranih umesto domaćih radnika nije problem koji muči samo balkanske države. Primera radi, svaki peti stanovnik Češke i svaki deveti zaposleni radnik u njoj je stranac. Pri tom se upravo Češka smatra jednom od najuspešnijih država u tran­ziciji.

Poljska je poslednjih godina primila više od milion Ukrajinaca, a kao odgovor na odlazak vlastitog stanovništva Ukrajina je liberizovala vizni rešim s nekim južnoameričkim državama.  Ili, broj zaposlenih stranaca u Slovačkoj početkom ove godine premašio je 69.000, što je za 20.000 više nego u 2017.godini, a vodeći strani radnici u Slovačkoj su Srbi, Ukrajinci, Rumuni i Mađari.

Dok cela Evropa muči muku sa kvalifikovanom radnom snagom iz azijskih i afričkih država “stiže” novi kontigent nezaposlenih lica, koji je spreman da radi u zemljama u kojima su neto plate manje od evropskog proseka. Oni u svojim matičnim zemljama ne mogu da nađu posao, jer ga jednostavno nema. Tako se već u mnogim balkanskim državama mogu naći radnici iz Indije, Bangladeša, Filipina, Kuvajta, Koreje...

U situaciju kada radno sposobni radnici masovno odlaze sa ovih prostora, ali i iz mnogih evropskih država, bitka za radnu snagu vodi se na svim “frontovima”. Tako je veliki broj  balkanskih i evropskih država, već menjao zakone o zapošljavanju stranaca i podigao kvote za zapošljavanje radnika iz svih zemalja sveta.  Srbija to, pored Zakona o zapošljavanju stranaca iz 2014.godine, čini ovih dana kroz njegove izmene i dopune kako bi bilo pojednostavljeno zapošljavanje strane radne snage.

Od stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju stranaca,  decembra 2014.godine u Srbiji je Nacionalna služba za zapošavanje izdala oko 33.160 dozvola za rad, što novih što produženih. Od početka prošle godine NSZ izdala je 11.741 dozvolu za rad stancima u Srbiji, od čega su tri četvrtine njih zaposlili poslodavci u Beogradu. Pored Beograda, stranci posao u Srbiji, govore podaci NSZ, nalaze i kod poslodavaca u Novom Sadu, Nišu, Sremskoj Mitrovici i Pančevu, a najveći broj radnih dozvola izdat je državljanima Kine, Rusije, Turske, Makedonije, Italije i Crne Gore. Zanimljivo je da je svaka četvrta dozvola za rad izdata prošle godine završila kod strankinja odnosno ženama stranim državljnkama. Najčešće stranci imaju srednju stručnu spremu, navodi NSZ.

- Izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca doprineće se efikasnijem postupanju nadležnih državnih organa, zatim povoljnijem poslovnom okruženju i privlačnjeu stranih investicija – objasnio je Zoran Đor­đević, ministar za rad. – Ovaj predlog prate istovremeno i izmene i dopune Zakona o strancima kojima se vrši pojednostavljenje postupka prilikom pribavljanja odobrenja za privremeni boravak i preciziraju odredbe koje uređuju pribavljanje viza za duži boravak.

Preko Nacionalne služ­be za za­pošljavanje Srbije srpske radnike najviše su tražile Hrvatska i Crna Gora, koje imaju povećane potrebe za sezonskim radnicima u turizmu, zatim Slovenija i Nemačka, gde postoji tražnja za vo­za­či­ma i medicinskim sestra­ma opšteg i pedijatrijskog smera. Lane je, naglašnjava NSZ, 93 lica njihovim posredstvom našlo posao kod stranih poslodavaca u inostranstvu, dok je u okviru projekta koji se ostvaruje u saradnji GIZ-a, NSZ i Nemačke savezne agencije zaposleno 106 naših državljana. Takođe, prošle godine je 351 državljanin Srbije samostalno našao posao na poslovima zdravstvene nege u Nemačkoj i potpisao ugovore o radu uz posrednjovanje nacionalnih službi za zapošljavanju dveju država.

Veliki broj srpskih državljana posao nalazi preko jedne od 118 agencija za zapošljavanje u Srbiji koje imaju dozvolu za rad. Tačnih podataka koliko naši državljani koriste ponude legalnih agencija za zapošljavanje, a koliko je onih koji odlaze “ilegalno” nema. Za mnoge naše državljane radnu dozvolu za rad u nekoj od evropskih država pribavljaju poslodavci bilo iz Srbije bilo iz zemlje u kojoj odlaze na rad. Ljubinka Malešević