„Srpski kvalitet” svu demagogiju isteruje na čistac

naših građana, a ne zabrana uvoza. O čemu se radi možda će nabolje moći da pokaže primer „Srpskog kvaliteta”. 

Građani će uskoro u trgovinama moći da kupe prehrambene proizvode s oznakom „Srpski kvalitet”, a agroekonomisti i proizvođači veruju da će to povećati prodaju i proizvodnju domaćih proizvoda. „Srpski kvalitet” moći će da ponesu samo proizvodi sačinjeni isključivo od sirovina koje potiču iz Srbije.

Da li će „Srpski kvalitet” pogurati naše ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo ili stočarstvo, ostaje da se vidi, ali će sigurno razvejati mnoge zablude i pokazati da li na odluku naših ljudi o kupovini utiče kvalitet, poreklo proizvoda ili pak cena. Takođe, mnogim demagozima koji godinama pričaju bajke o našem i o evropskom agraru, valjda će „Srpski kvalitet”, ovako ili onako, zatvoriti usta. 

U čemu je problem? Nećemo genetski modifikovanu hranu, smeta nam pasulj iz Kirgistana i beli luk iz Kine, protiv smo uvoza jeftinog mesa iz Evropske unija ili iz Brazila i Argentine, smeta nam što se na Zapadu za ishranu domaćih životinja koristi GM soja pa onda prerađevina od tih životinja prodaju i nama, tvrdimo da nas zatrpavaju jeftinom i nekvalitetnom hranom iz EU, kažu da masovno uvozimo zamrznuto ovo i ono, da jedemo crevca i kožurice od tuđih svinja... Uz sve to idu tvrdnje da je naše najbolje i najzdravije, ali da niko neće da zaštiti ni našu proizvodnju ni naše potrošače, koji nemaju pojma šta kupuju i šta jedu. Kao spasonosno rešenje, takvi kritičari obično predlažu zabranu uvoza ili uvođenje carinskih ili vancarinskih barijera. Tako već decenijama. Prosto rečeno, kad god se pojavi neki problem s našom poljoprivredom, oni bi da zabranimo uvoz, ali očekuju da naše proizvode prodajemo bez ikakvih ograničenja, a to, naravno, ne pije vodu. Ne može i jare i pare. Čak i da zanemarimo činjenicu da meso životinja hranjenih GM sojom koriste i građani Evropske unije, zabrana uvoza nikada nije bila niti može biti rešenje. Ako hoćemo da izvozimo, moramo i druge pustiti da prodaju kod nas...

Pošto zabrane nisu moguće, „Srpski kvalitet” je idealan način da demagogija prestane i da se naša proizvodnja i plasman hrane konačno postave na pravo i realno mesto.

Građani će imati mogućnost izbora pa ako hoće jeftine viršle od uvoznih sirovina – kupiće njih, a ako hoće naše i nešto skuplje – kupiće domaće. Isto će važiti i za meso, luk, pasulj, i svu ostalu hranu.

Sve će biti jasno. Brana prekomernom uvozu hrane neće biti državne zabrane i sporovi s Evropskom unijom ili Svetskom trgovinskom organizacijom već slobodna volja svakog građanina Srbije, a to je suština slobodnog tržišta i slobodne tržišne utakmice. To je i jedini način da ljudi koji žive u Srbiji podstaknu srpsku poljoprivredu. Ako hoće i ako imaju para za to. Ako moramo da odaberemo jeftinije a nekvalitetnije ne zato što nam je hir već zato što nemamo para, onda se i to građanima mora omogućiti pa ako je iz uvoza, onda neka bude iz uvoza.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran ističe da je „Srpski kvalitet” odlična stvar, ali je naglasio i da je veoma bitno da se u celom tom procesu označavanja žigom „Srpski kvalitet” do kraja ispoštuje monitoring, odnosno da bude ispraćen put od zemljišta, sirovine pa do finalnog proizvoda koji dolazi do potrošača.

Prostran je podsetio i na to da je u svetu trend da se domaći proizvođači štite kroz parolu „Kupujmo domaće”, naglašavajući da to više nije floskula već da to rade i najrazvijenije zemlje, poput Francuske, koja je jedan od velikih proizvođača hrane u EU.

– Mi moramo da vidimo kako da učinimo srpsku poljoprivredu konkurentnijom u procesu ka EU – naveo je on. – Ja sam za održivu poljoprivredu i princip “u se i u svoje kljuse”. Mi moramo dobro sagledati sve ono što nam nosi liberalno tržište, koje veoma lepo zvuči, ali malim zemljama s malim ekonomijama ostavlja malo prostora da budu konkurentne.

Oznaka „Srpski kvalitet” namenjena je za označavanje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, odnosno imaće je samo oni proizvodi za koje proizvođač može da dokaže da osnovna sirovina potiče iz Srbije, ali i koji su po kvalitetu iznad konkurencije.

Kako je navedeno u Uredbi, zahteve za mogućnost korišćenja žiga proizvođači hrane podnosiće Ministarstvu poljoprivrede, a posebno oformljena stručna komisija za procenu odlučivaće o tome koji će proizvođači dobijati rešenja o pravu korišćenja te oznake. Ti proizvođači će biti upisani u poseban registar, odakle će biti brisani ako se utvrdi da su proizvodi s oznakom „Srpski kvalitet” prestali da ispunjavaju uslove u skladu s Uredbom.

Proizvođači poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji se označavaju oznakom „Srpski kvalitet” dužni su da za te proizvode donesu specifikaciju koja mora da sadrži naziv proizvoda, podatke o poreklu i kvalitetu osnovne sirovine od koje je proizveden i opis tri posebna svojstva proizvoda u odnosu na propisane zahteve kvaliteta za svaku vrstu proizvoda.

Ako se ispoštuje sve procedure i standardi, barem će biti jasno šta kupujemo i zbog čega. Takođe, na osnovu onoga šta ljudi budu kupovali, biće jasno da li država treba da podiže standarde u proizvodnji hrane ili standarde u novčanicima.

Dejan Urošević

Preduslov da se krene dalje

Isterivanje demagogije na čistac nije značajno da bi se nekome nešto dokazalo već da bi cela poljoprivreda mogla krenuti napred i da se ne živi u iluzijama. Ako naši kupci budu spremni da kvalitet plate više, ti proizvodi će biti cenjeni i na evropskom i na ruskom tržištu ili bilo gde drugde. Stvar je prosta: ono što neće naši kupci, sigurno neće hteti ni oni u Italiji, Nemačkoj ili bilo gde drugde.

Naravno, preduslov je da se garantuje kvalitet i poreklo onoga što nosi etiketu „Srpski kvalitet” jer ako jedno bude pisalo, a drugo spakovano, onda smo yabe krečili.