„Pej pal” se zaglibio u starim propisima

Povodom teškoća u plaćanjima preko tog servisa nedavno se oglasila i Narodna banka Srbije. Objasnili su da „Pej pal” u Srbiji može služiti domaćim kompanijama i građanima za obavljanje platnog prometa prema stranim zemljama, međutim, u domaćem prometu to nije moguće. Tako će biti sve dok ta institucija sa sedištem u Luksemburgu ne podnese zahtev za licencu za promet elektronskog novca kod nas. Tek tada će i na domaćem terenu moći da se dobija i prima novac preko „Pej pala”.

O tome zašto nadležni iz Luksemburga nisu podneli zahtev za licencu u Srbiji direktor ITK klastera Milan Šolaja kaže:

– Srbija je za taj sistem malo tržište i očigledno im se ne žuri da se licenciraju kod nas – smatra Šolaja. – Međutim, moram da napomenem da je u ovom trenutku više „Pej pal” potreban nama nego mi njemu. Zato bi bilo najbolje da što pre prevaziđemo probleme koje imamo u komunikaciji. Do toga najviše dolazi jer su kod nas na snazi propisi koje je moderno vreme prevazišlo. Zato ih što pre treba prilagoditi zahtevima novog doba.

Zbog toga što „Pej pal” nije licenciran u Srbiji, ne može, po Zakonu o deviznom poslovanju, da se koristi za međusobna plaćanja na našem tržištu. To je sasvim razumljivo jer se Zakon mora poštovati.

Međutim, to sada stvara prilične probleme. Sve je više preduzetnika, kao i malih i srednjih preduzeća koji svoju robu prodaju putem interneta i pri tome koriste usluge „Pej pala”. Ukoliko se roba ili usluge prodaju onlajn a kada naručilac pritisne dugme „kupio”, prodavac ne zna da li je mušterija iz Srbije ili ne. Jedini podatak koji ima o njemu je imejl-adresa. Ukoliko je ono što se nudi prodato na našem tržištu, prodavac ulazi u prekršaj. Ukoliko takvu transakciju zapazi devizni inspektor, počinioci mogu dobiti prijavu sudiji za prekršaje i platiti kaznu. Većina onih koji prodaju na taj način to, naravno, nije u interesu. Mnogi kažu da bi im, ako se odreknu prodaje preko „Pej pala”, promet pao, što im nikako ne odgovara. Mnogo njih namerava da svoja preduzeća i radnje registruju u inostranstvu te da tako izbegnu teškoće s kojima se ovde susreću. Svoju robu i usluge će na srpskom tržištu prodavati kao stranici i tako zaobići prekršaj. Ipak, to nije uvek tako lako kao što na prvi pogled izgleda, a registrovanje donosi i dodatne troškove u svakoj zemlji ponaosob.

Naši preduzetnici nisu prvi koji se susreću s tim problemom. Sličan devizni zakon imala je i Hrvatska. Oni su rešenje pronašli tako što su posebnom uredbom omogućili da i njihovi rezidenti trguju putem „Pej pala”. Samim ulaskom u Evropsku uniju problem je rešen.

Ne bi bilo loše da se i kod nas pronađe prelazno rešenje.

D. Vujošević