Zorana Minčić, pr menadžer Festivala nauke

Kako komunicirati nauku? Kako je predstaviti u medijima i javnosti, a da bude zabavna, atraktivna, pristupačna i interesantna svima? Od samih početaka do danas ovo su bila važna pitanja za Festival nauke, ali i nešto što je u dobroj meri određivalo samu manifestaciju. O tome smo razgovarali sa Zoranom Minčić, PR menadžerkom, koja je duže od

jedne decenije deo tima Festivala nauke.

Kako vidite razvoj Festivala nauke od trenutka priključenja timu do danas?

Deo sam tima Festivala nauke duže od deset godina - dovoljno da pre svega primetim koliko je porastao sam festival, ali i generacije učesnika koje pamtimo od njihovih prvih naučnih koraka. Mnogi od njih sada objavljuju svetski priznate naučne radove ili predstavljaju neka inovativna rešenja i uspešno se bave svojom profesijom u okviru naučnih institucija. Mnogima smo sigurno pomogli da odaberu poziv, razbili brojne predrasude o tome da je nauka dosadna, nejasna, nevažna i to nastavljamo da radimo. Mnogo toga smo i sami naučili. Porastao je i broj učesnika iz zemlje i inostranstva, broj postavki, pa i kvadratura koju zauzimamo. Raduje nas sve veći broj prijava škola, fakulteta ali i institucija od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, ali najviše naši radoznali mali i veliki posetioci koji širom otvorenih očiju otkrivaju jedan novi, uzbudljiv svet - svet nauke. Volim da istaknem i da smo inspirisali brojne gradove da po ugledu na nas pokrenu svoje festivale. Ista je, i još jača, naša zajednička posvećenost nauci, iskrena ljubav sa kojom na najbolji mogući način timskim radom organizujemo i postavljamo svaki festival, adrenalin koji potire umor, koji normalno prati ovako kompleksan i zahtevan događaj. A kao i sama nauka, i naš festival je uvek nov i u skladu sa aktuelnim temama.

Učestvovali ste i u radu Noći muzeja - kako biste uporedili ove dve manifestacije i gde je Festival nauke napravio poseban iskorak?

Bilo da je u pitanju umetnost ili nauka, prvi pojam koji mi pada na pamet i povezuje ove dve manifestacije jeste promocija vrednosti na nov i drugačiji način. Taj iskorak su napravila oba događaja. Noć muzeja bila je jedinstveni kulturni spektakl koji se održavao u više od 120 gradova širom sveta, a od 2005. u Beogradu. Godinama je bila najposećenija manifestacija u oblasti kulture u Srbiji koja se bavila muzejima i kulturnom baštinom na popularan način.

Da smo stvarali izvanredni edukativni provod, pokazivala je velika sklonost posetilaca ka prezentovanju kulturnog nasleđa na moderan način. Noć muzeja je konstituisala izložbe - događaje koji su istovremeno bili izlazak u grad i dobar edukativni provod. Publici smo nudili ne samo dobar program nego i šarm premijere, zajedničkog okupljanja, čekanja u redovima sa saznajnim namerama, istraživačke šetnje po slobodnom izboru. Vodili smo ih i na mesta gde je susret sa umetnošću neočekivan. I svakako je to bila najuzbudljivija noć u gradu u kojoj smo se svi osećali posebno.Baš ta radoznalost, inovativnost, otvorenost ka novom, sjajna interakcija sa posetiocima, zadovoljna lica, buđenje interesovanja za sadržaje drugačije od onih kojima smo preplavljeni, i satisfakcija da kao PR tokom kampanje čvrsto verujete u svaku izgovorenu reč i važnost i vrednost sadržaja koje promovišete, u mom radu su najvažniji i pođednako zastupljeni i kada govorimo i o Noći muzeja i o

Festivalu nauke. Nažalost, pandemija korone je mnogo toga promenila, pa je budućnost Noći muzeja za sada neizvesna. A nauka nastavlja da pravi iskorake, „Novo doba”  je tu a mi smo spremni da nastavljamo svestrano da preispitujemo njegove izazove i mogućnosti.

Koji su to glavni izazovi s kojima ste se suočavali u predstavljanju nauke kao nečega što nije „dosadno” ili samo za visokoobrazovane ljude, već za sve zainteresovane i radoznale?

Promovisati nauku u medijima pravo je zadovoljstvo, kako za mene, tako i za goste - naučnike ili mlade istraživače, a za sve ove godine primetila sam da nam se raduju i urednici i voditelji.

U čestom sivilu svakodnevice, dominaciji ekonomskih ili

političkih tema, nauka svojom raznolikošću, konstantnim promenama, inovacijama i važnim otkrićima, brojnim disciplinama i dostignućima u okviru njih, autentičnim ličnostima i pričama naučnika, i za voditelje predstavlja osveženje. To umem da prepoznam jer sam samo na Radiju B92 radila kao novinar 17 godina. Nauka odgovara, ali i postavlja pitanja koja se tiču savremenog trenutka i svih nas, ali ide i dalje od toga, daje nam nagoveštaje i projekcije razvoja u budućnosti. Postoje i one fundamentalne naučne činjenice koje su i meni ponekad nepoznanica, ali baš zato bude radoznalost jer se zahvaljujući našem načinu komunikacije mogu predstaviti jasno, slikovito i zabavno jezikom razumljivim svima, a ne samo uže stručnoj zajednici. Kako je naš program namenjen prvenstveno deci i mladima, i izbor tema koje medijski predstavljamo je takav da lako privuče i zadrži pažnju gledalaca bez obzira na godine ili stepen obrazovanja. Nauka pomaže da šire i dublje sagledamo svet oko sebe, razne fenomene, kao i sebe same. Nauka je i pokretač razvoja svakog društva, nosilac optimizma čak i kad je suočena sa globalno zabrinjavajućim temama, a mislim da to i urednici i gledaoci vrlo istančano prepoznaju. Bilo je zabavnih situacija, kao kada smo u TV studio donosili aparate baš velikih dimenzija ili neke čudne naučne uređaje pa zbunjivali obezbeđenje medijskih kuća, ali i onih gde smo u studiju uživo izvodili eksperimente neretko sa vatrom ili manjim eksplozijama, i u tim situacijama nailazili smo na entuzijazam tehničkog dela realizacije, jer su verovatno i oni željni nečeg drugačijeg. A nauka je tu baš da svima nama otvori oči, prodrma nas, učini svesnijima i to je moguće uz pravu meru ozbiljnosti i zabave. I uz tim Festivala nauke koji je, tvrdim, najbolji na svetu. Mediji su naši dragoceni prijatelji i partneri u promociji i popularizaciji nauke.

Koja je vaša omiljena programska celina?

Teško je izdvojiti, ali ako baš moram, to je zona Ekspertinejdžera. Ove godine biće ih više od stotinu i dolaze iz različitih gradova u Srbiji. Uvek je pravo osveženje i budi nadu kada vidite zajedno učenike i profesore kako sa neskrivenim entuzijazmom predstavljaju rezultate svog rada, istraživanja, otkrića, smišljaju i izvode zajedno sa posetiocima zanimljive eksperimente, ne propuštaju priliku da svakom radoznalcu daju potrebno objašnjenje, omoguće deci da se sama, bezbedno, poigraju sa naukom i u tom procesu uče. Oni su stvarno naši neumorni i kreativni ambasadori i svake godine nas iznenade svojim inovacijama i ne retko načinom na koji naše mozgove uvode u svet zabave na temelju nekih sasvim revolucionarnih naučnih ideja. One koji uporno kritikuju današnje mlade, pozivam da dođu na Festival bar jedan dan - promeniće mišljenje.

Koji program ili prezentaciju biste preporučili ove godine kao vama interesantan?

Kao nekome ko je studirao Antropologiju, ove godine posebno me raduje prisustvo i izbor tema kolega sa razlicitih katedra Filozofskog fakulteta. Društvene nauke su u ovom “Novom dobu”, što je i slogan ovogodišnjeg festivala, pozvane da sa humanističkog aspekta daju svoje odgovore na globalno izuzetno aktuelnu temu, a to je odnos čoveka i veštačke inteligencije.

Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju će nam otkriti koje su to tajanstvene sposobnosti čovekovog uma zbog kojih roboti ipak neće moći da nas potpuno zamene u budućnosti. Institut za filozofiju će nas

provesti kroz filozofske argumente, stanovišta i posledice koje proizilaze iz upotrebe konverzacijske veštačke inteligencije, tj. najnovijeg čet bota ChatGPT-ja i otvoriti pravu etičku debatu. Etnolozi i antropolozi će nas podsetiti da je svakodnevica postala nezamisliva bez društvenih mreža kroz interaktivnu postavku AntroTok, pa ćemo kroz primer sadržaja TikTok platforme uvesti osnove kritičkog mišljenja umesto pasivne recipijencije, što je danas, kada je u protoku ogroman broj informacija, veoma važno.

Miroslav Stajić